Зашто би Србија бесконачно чекала ЕУ?
БЕОГРАД : Зашто би Србија бесконачно чекала Европску унију ако може да се окрене кинеским инвеститорима, пита се "Њујорк тајмс" на српском у анализи у којој тражи и одговор на питање "Ко ће победити у новој Великој игри"?
У тексту из новог броја, који је објављен уз српски "Недељник", подсећа се да је "сукоб комунистичког Истока и капиталистичког Запада у 20. веку био, остављајући идеологију на страну, сукоб двеју суперсила", а да је "глобални конфликт данас много мање статичан" и да смо " сведоци нове Велике игре".
"За разлику од Велике игре из 19. века између Британског и Руског царства, која је кулминирала сукобом за доминацију над Авганистаном, данашња Велика игра је глобална, комплекснија и опаснија. Назовите је Игром тројке. У њој учествују три главна играча - Русија, Кина и Запад који се такмиче на три начина: географски, интелектуални и економски. И на три места се ове силе сукобљавају: Сирија, Украјина и Пацифик", пише у тексту "Њујорк тајмса".
Наводи се да се "многи од сукоба који обележавају наше време могу дефинисати неком комбинацијом ова три сета".
"У различитим степенима, владе и грађани су постали скептични у погледу тога да ли су либерална демократија и послератни интернационализам били, и да ли ће бити, прави избор за њих. За све оне који сумњају, Кина и Русија се издвајају као алтернативни модели и одбрамбене силе које нуде нове аранжмане за билатерална и мултилатерална савезништва", наводи лист.
"Њујорк тајмс" даље оцењује да "док Русија нуди војну суровост, Кина нуди трговинску разноврсност".
"За разлику од Запада, Кина не дозвољава да јој људска права и владавина закона стану на пут инвестицијама. Крајем 2017, Пекинг је повећао инвестиције у Украјину, саопштивши да је она важан грађевински блок на њиховом новом Путу свиле ка Европи. Влада у Кијеву који је преплављен корупцијом већ је радо саопштила да ће 2019. бити ''Година Кине'' у Украјини", наводи се у чланку.
Њујоршки дневник "узима за пример" и Балкан.
"Као премијер неке балканске државе можете бесконачно да чекате Европску унију да вас пусти у клуб под условом да се држите строгих стандарда и спроведете њене законе и регулативе на 80.000 страна. Или бисте могли да се окренете кинеским инвеститорима који не хају за те ствари. Кинески председник Си Ђинпинг је 2016. три дана провео у државној посети Србији. Годину дана раније, немачка канцеларка Ангела Меркел је тамо провела неколико сати", пише у тексту.
Наводи се да су "кинеске компаније од тада у Србији купиле највећу челичану, међународни аеродром у Тирани, у Албанији, и велику термоелектрану у Румунији и изнајмиле део луке у Пиреју, Грчка".
"Пекинг и Москва деле стратешки циљ: смањење утицаја Запада у вету. Кина има новац којим подмазује нове савезе, а Русија политички отров који слаби старе. Оне су савршен спој", оцењује амерички лист.
Дневник наводи да "као и током Велике игре у 19. веку, Кремљ не треба да брине о критици јавности код куће док у иностранству форсира нелибералну агенду" и да "баш напротив, такво понашање само доприноси снази режима руског председника Владимира Путина".