Zašto bi Srbija beskonačno čekala EU?

U tekstu iz novog broja, koji je objavljen uz srpski "Nedeljnik", podseća se da je "sukob komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada u 20. veku bio, ostavljajući ideologiju na stranu, sukob dveju supersila", a da je "globalni konflikt danas mnogo manje statičan" i da smo " svedoci nove Velike igre".



"Za razliku od Velike igre iz 19. veka između Britanskog i Ruskog carstva, koja je kulminirala sukobom za dominaciju nad Avganistanom, današnja Velika igra je globalna, kompleksnija i opasnija. Nazovite je Igrom trojke. U njoj učestvuju tri glavna igrača - Rusija, Kina i Zapad koji se takmiče na tri načina: geografski, intelektualni i ekonomski. I na tri mesta se ove sile sukobljavaju: Sirija, Ukrajina i Pacifik", piše u tekstu "Njujork tajmsa".



Navodi se da se "mnogi od sukoba koji obeležavaju naše vreme mogu definisati nekom kombinacijom ova tri seta".



"U različitim stepenima, vlade i građani su postali skeptični u pogledu toga da li su liberalna demokratija i posleratni internacionalizam bili, i da li će biti, pravi izbor za njih. Za sve one koji sumnjaju, Kina i Rusija se izdvajaju kao alternativni modeli i odbrambene sile koje nude nove aranžmane za bilateralna i multilateralna savezništva", navodi list. 



"Njujork tajms" dalje ocenjuje da "dok Rusija nudi vojnu surovost, Kina nudi trgovinsku raznovrsnost".



"Za razliku od Zapada, Kina ne dozvoljava da joj ljudska prava i vladavina zakona stanu na put investicijama. Krajem 2017, Peking je povećao investicije u Ukrajinu, saopštivši da je ona važan građevinski blok na njihovom novom Putu svile ka Evropi. Vlada u Kijevu koji je preplavljen korupcijom već je rado saopštila da će 2019. biti ''Godina Kine'' u Ukrajini", navodi se u članku.



Njujorški dnevnik "uzima za primer" i Balkan.



"Kao premijer neke balkanske države možete beskonačno da čekate Evropsku uniju da vas pusti u klub pod uslovom da se držite strogih standarda i sprovedete njene zakone i regulative na 80.000 strana. Ili biste mogli da se okrenete kineskim investitorima koji ne haju za te stvari. Kineski predsednik Si Đinping je 2016. tri dana proveo u državnoj poseti Srbiji. Godinu dana ranije, nemačka kancelarka Angela Merkel je tamo provela nekoliko sati", piše u tekstu.



Navodi se da su "kineske kompanije od tada u Srbiji kupile najveću čeličanu, međunarodni aerodrom u Tirani, u Albaniji, i veliku termoelektranu u Rumuniji i iznajmile deo luke u Pireju, Grčka".



"Peking i Moskva dele strateški cilj: smanjenje uticaja Zapada u vetu. Kina ima novac kojim podmazuje nove saveze, a Rusija politički otrov koji slabi stare. One su savršen spoj", ocenjuje američki list.



Dnevnik navodi da "kao i tokom Velike igre u 19. veku, Kremlj ne treba da brine o kritici javnosti kod kuće dok u inostranstvu forsira neliberalnu agendu" i da "baš naprotiv, takvo ponašanje samo doprinosi snazi režima ruskog predsednika Vladimira Putina".