За државне домове постоје листе чекања, док у приватним има довољно места

Из Министарства за рад, запошљавање и социјална питања додају да се очекује отварање новог Геронтолошког центра у Ваљеву у првој половини ове године.

"Број корисника на листама чекања бележио је континуирани тренд раста све до појаве коронавируса, док је током 2020. и 2021. године тренд раста заустављен, да би се  2022. забележило  знатно више корисника на листама чекања, него што је то било у 2021. години", рекли су за Танјуг у Министарсву за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У Републици Србији функционише 40 геронтолошких центара и домова за смештај одраслих и старијих, а већина се налази у Војводини, а у односу на укупни капацитет - 9.326 места, слободних места има око 1.000.

Из Министарства додају да демографску слику Србије  обележава тренд депопулације демографског старења који су последица негативног природног прираштаја и негативног миграционог салда.

Јелена Коца из  службе за односе са јавношћу Геронтолошког центра Београд рекла је за Танјуг да се услуга смештаја у установи Геронтолошки центар  Београд спроводи кроз стационарни и апартмански смештај у четири дома тј. четири радне јединице, а укупан број места је 1.182 места, а тренутно је слободно 109 места.

"Постоје листе чекања, иако ми званично имамо слободних капацитета, није једнако интересовање за сва места, постоје места за које је интересовање много веће, као на пример одељење за покретна лица са дијагнозом деменције, док постоје чак места где нема захтева за смештај, као што су трокреветне гарсоњере", рекла је она.

Она је истакла да се цене нису мењале осам година и да ресорно Министарство за сада није дало никакве назнаке да ће се то догодити.

"Цене су од 28.000 до 60.000 динара, најјефтинији смештај је у оквиру радне јединице Вождовац за двокреветне и трокреветне собе, а најскупљи је на Бежанијској коси у стационарном одељењу апартманског типа", рекла је она. 

Она објашњава да цена зависи и од типа услуге и смештаја, тј. од степена подршке која се пружа корисницима.

"Најскупље плаћају зависни корисници који имају највиши степен неге, за дементна лица се највише тражи смештај и ту има листе чекања", додала је она.

Објашњава да постоји посебна процедура за покретање захтева за смештај, а подноси се у установама социјалне заштите на општини пребивалишта корисника и они обрађују и шаљу у установу,  а комисија обрађује документацију и распоређује захтеве у радне јединице према жељи корисника, у обзир се узма и психо-физички статус.

Она је рекла да се ретко дешава да се корисник одбије, али може да се деси да чека, не постоје правила, а Центар за социјални рад има месец дана право да обрађује документацију, а после све зависи од слободних капацитета.

Она је додала да, према годишњој статистици, старосна структура је преко 80 година старости, а две трећине корисника су жене.

Један од корисника дома на Бежанијској коси је и осамдесетосмогодишњи Светислав Вуксановић, професор у пензији, који је рекао да је дошао неколико дана пре проглашења ванредног стања и пандемије коронавируса, јер је нажалост остао сам и додаје да је сада много теже добити место у дому сада.

Вуксановић је рекао да се присетио свог старог хобија овде, а то је сликарство, а главни мотиви су му људи и цвеће. 

"То је неки мој пркос корони и том периоду и цртам ликове, просто дуго нисмо имали контакта са спољним светом тако да су нам ликови недостајали и имао сам потребу да видим неке", рекао је он.

Што се тиче услуге Вуксановић је рекао да је коректна и да постоји радна терапија која је јако важна за људе који бораве овде.

Са својом супругом, пре три године дошао је и осамдесетшестогодишњи Марко Дуванчић.

"Ја мислим да сам донео добру одлуку када сам дошао овде, јер ми је супруга веома болесна, има две тешке неизлечиве болести - Паркинсонову болест и деменцију и плус сам ја био послат на операцију жучне кесе, а супруга је сада на друго одељење, тј. други део где је и данас и тамо су лекари који јој пружају све услове које не би имала  да је остала кући, док сам ја овде у другом делу и посећујем је", објашњава Дуванчић.

Он је додао да у Дому нема времена за старење, јер је цео дан испуњен различитим активностима и дружењем.

Корисник дома већ четири године је и седамдестпетогодишња Снежана Димић, међутим у Дому на Бежанијској коси је дошла пре две године и додаје да је у овом дому добила могућност да се бави креативним радом.

"Овде сам стварно нашла терапеута који је изврстан, који се јако труди и презадовољна сам, ја волим накит и радила сам то са оцем и нисам кроз живот имала времена, јер сам се бавила породицом и децом и унуцима, тако да ево је прилика да остварим свој сан", додала је она. 

У Дому постоје и посебне јединице, где корисници могу да бораве сами, а једна од њих која се на то одлучила је седамдесетосмогодишња Катарина Бјелица.

"Овде сам годину дана и овај смештај ми јако пуно значи и веома је лепо, ја нисам овде дошла из нужде имам и породицу која ми пружа љубав пажњу и једва сам их убедила да дођем, кад сам прочитала да постоје овакви амбијенти, ја сам желела да дођем у ове засебне просторије", рекла је она.

Радни терапеут установе Геронтолошки центар, одностно радне јединице Безанијска коса Катарина Крајиновић је рекла да у оквиру ове установе има четири радне јединице, а терапија се може спроводити индивидуално и групно и постоји велики број активности које се деле по секцијама.

"Када је реч о секцијама може се рећи да је хорска она која окупља највећи број чланова, а мој задатак поред организације и да активно учествујем, поред тога постоји и литерарна, драмска и цвећарска секција, а постоји и сликарски атеље", рекла је она.

Она је истакла да се организују и излети, као и да постоји богат културно-уметнички програм, али да је радна терапија веома важна.

"За кориснике је веома важна радна терапија, како на самом пријему тако и у самом процесу прилагођавања на услове смештаја у дом, због тога што се пружа подршка корисницима да се осећају што пријатније у смештају, да се и даље баве оним активностима које су волели пре доласка овде", истакла је она.

Председник Удружења приватних установа социјалне заштите Републике Србије Радослав Миловановић, каже да Централна и Западна Србија немају довољно домова. 

"Укупно има 270 домова, преко 170 су чланови нашег удружења, од тих 270, а близу 170 је само у Београду, немамо добру попуњеност по свим градовима и деловима Србије и надамо се да ће бити инвеститора који ће улагати у градове као што су Крушевац, Пирот, Врање, али и у крајеве источне Србије где је мала понуда", рекао је он. 

Он је рекао да је добра попуњеност у Нишу, мада има простора за развијање, као и у Новом Саду, Суботици и Лесковацу и да заинтересованост расте све више у мањим местима.

  Он је рекао да се цене у приватним домовима од 50.000 до 150.000 динара и да је заблуда да се много зарађује новац у овом сектору.

Он објашњава да мали објекти попут сеоских домаћинстава, са 20 или 30 корисника не могу да опстану и да је оптималан број од 100 до 150 људи и да је то максималан број колико може бити, јер га ограничава уредба.

"Надам се да ћемо ту уредбу и та права да мењамо где ће се тај лимит склонити и пре је неопходно да има лимит за најмањи број корисника, онај који економски оправдан, а неко ко жели да улаже више и да имам већи број корисника под једним кровом зашто не", додао је он.

Он је истакао да је пре короне било је доста домова са листом чекања, поготово домови који су специјализовани за одређене групе - деменција, непокретна лица и друге.

Он је рекао да сваки дом који наплаћује мање од 60.000 динара ради у минусу или сивој зони пословања, то је свега 2.000 динара дневно по особи, а то укључије три оброка, две ужине, одржавање личне хигијене и простора, услугу социјалног радника, физиотерапеута, а додаје да су у многим установама запослени и лекари и из области опште медицине, којих је некада више од 60 одсто од укупног броја запослених.

"Ми смо покренули причу пре короне о категоризацији домова, који треба тачном категоријом  да оправдају одређењу цену, а та цена ће се мерити наспрам квалитета и и врсте услуга коју ће дом да пружа, ту улази и локација и број запослених и број квадрата по кориснику и како ће изгледати собе", објашњава он.

Он је рекао да има доста домова који желе да се уз своју основну делатност пружају и друге услуге које су сродне, како би омогућили корисницима бољи и квалитетнији боравак.

Он додаје да је за пријем у приватни дом потребна лична карта, затим се са стручним тимом обави разговор како би се будућем кориснику објасни услове и цене. 

Он је рекао да листе чакања нема и да приватни домови обухватају више од 10.000 сместајних јединица, а попуњеност је 80 одсто.

"Морамо да сарађујемо са иностраним ПИО фондовима, да понудимо наше домове за стара лица, да се негде нађемо у виду социјалног туризма, јер имамо шта да понудимо", истакао је он.