УНС: Прехрамбене технологије и математика на светском нивоу
Универзитет у Новом Саду нашао се на Шангајској листи најбољих универзитета међу 150 најбољих универзитета из области прехрамбених технологија (Фоод Сциенце анд Technology), пошто је рангиран између 101. и 150. места.
Поред тога, Универзитет у Новом Саду први пут се појављује међу 500 најбољих универзитета из области математике на Шангајској ранг листи, пошто је рангиран између 401. и 500. места. Из области математике УНС је освојио 38,8 поена, док је из области прехрамбених технологија освојио 50,7 бодова.
Шангајска листа једна је од пет најзначајнијих листа за рангирање универзитета у свету, поред Тимес Higher Едуцатион листе (Велика Британија),
QS ранг-листе (Quacquarelli Symonds, Велика Британија), Лајден ранг-листе (Холандија) и Вебометрикс (ЦСИЦ, Шпанија).
Универзитет у Новом Саду у мају 2017. први пут је рангиран на Лајден ранг-листи, и то на 721. месту, што је за 35 места бољи резултат у односу на prеthodnu годину. Такође, УНС се ове године први пут појављује на QS rang-listi, нашавши се међу 300 најбољих универзитета из области пољопривреде и шумарства, пошто је рангиран између 251. и 300. места.
На листи ЕЕЦА University Ранкингс 2016 (Емергинг Еуропе & Централ Асиа University Ранкингс) Универзитет у Новом Саду се налази међу 130 најбољих универзитета у овом делу света, пошто је рангиран између 121. и 130. места. Рангирање Универзитета у Новом Саду на значајним светским ранг-листама представља напредак како за академску заједницу Универзитета, тако и за земљу у целини, кажу на УНС-у.
Шангајска листа или Академско рангирање универзитета у свету, публикација је коју издаје Шангајски универзитет Цао Тун. То је неформалан, али престижан систем рангирања, а само два посто светских универзитета успе да доспе на ову листу. Рангирање се обавља једном годишње, од јуна и сваке године се изнова ажурира. Као један од најпрестижнијих система рангирања универзитета у свету, упоређује 1.200 високошколских институција у свету, од више од 20.000 високошколских установа, колико их отприлике има на планети.
Универзитети се пореде према јединственој формули која обухвата алумни добитнике Нобелове награде и Филдсове медаље (10 посто од укупне оцене), добитнике Нобелове награде и Филдсове медаље међу особљем (20 посто), високоцитиране истраживаче у 21 научној области (20 посто), радове публиковане у часописима „Натуре“ и „Сциенце“ (20 посто), Индекс научне цитираности и Индекс цитираности социјалних наука (20 посто) и академски допринос набројаних индикатора по глави институције (10 посто). Од 2014. године покренуто је рангирање без параметра о наградама, те се рангирање обавља на основу преостала четири показатеља. Тако су прилику да се нађу на листи добили и универзитети који се више посвећују продукцији научних радова, него неговању алумни научника.
Универзитети се рангирају по укупном доприносу, али и по областима. То су математика и природне науке, инжењерство/технологија и рачунарске науке, област животне средине, технологије и пољопривредних наука, фармација и клиничка медицина и област друштвених наука. Такође, универзитети се рангирају и по наукама које изучавају (математика, физика, хемија, ИТ и економија), те се објављује и ARWU-SUBJECT листа топ 200 универзитета.
В. Црњански
Доћи на листу ствар је престижа
Место на Шангајској листи за универзитет је ствар престижа. Али, Шангајска листа велика је препорука и за прихватање диплома и учешће наших професора у великим страним научним пројектима. Добар пласман универзитета на Шангајској листи прилика је и за привлачење страних студената који се лакше одлучују за студије на универзитету “на гласу”.