UNS: Prehrambene tehnologije i matematika na svetskom nivou

Pored toga, Univerzitet u Novom Sadu prvi put se pojavljuje među 500 najboljih univerziteta iz oblasti matematike na Šangajskoj rang listi, pošto je rangiran između 401. i 500. mesta. Iz oblasti matematike UNS je osvojio 38,8 poena, dok je iz oblasti prehrambenih tehnologija osvojio 50,7 bodova.

Šangajska lista jedna je od pet najznačajnijih lista za rangiranje univerziteta u svetu, pored Times Higher Education liste (Velika Britanija),

QS rang-liste (Quacquarelli Symonds, Velika Britanija), Lajden rang-liste (Holandija) i Vebometriks (CSIC, Španija).

Univerzitet u Novom Sadu u maju 2017. prvi put je rangiran na Lajden rang-listi, i to na 721. mestu, što je za 35 mesta bolji rezultat u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, UNS se ove godine prvi put pojavljuje na QS rang-listi, našavši se među 300 najboljih univerziteta iz oblasti poljoprivrede i šumarstva, pošto je rangiran između 251. i 300. mesta.

Na listi EECA University Rankings 2016 (Emerging Europe & Central Asia University Rankings) Univerzitet u Novom Sadu se nalazi među 130 najboljih univerziteta u ovom delu sveta, pošto je rangiran između 121. i 130. mesta. Rangiranje Univerziteta u Novom Sadu na značajnim svetskim rang-listama predstavlja napredak kako za akademsku zajednicu Univerziteta, tako i za zemlju u celini, kažu na UNS-u.

Šangajska lista ili Akademsko rangiranje univerziteta u svetu, publikacija je koju izdaje Šangajski univerzitet Cao Tun. To je neformalan, ali prestižan sistem rangiranja, a samo dva posto svetskih univerziteta uspe da dospe na ovu listu. Rangiranje se obavlja jednom godišnje, od juna i svake godine se iznova ažurira. Kao jedan od najprestižnijih sistema rangiranja univerziteta u svetu, upoređuje 1.200 visokoškolskih institucija u svetu, od više od 20.000 visokoškolskih ustanova, koliko ih otprilike ima na planeti.

Univerziteti se porede prema jedinstvenoj formuli koja obuhvata alumni dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje (10 posto od ukupne ocene), dobitnike Nobelove nagrade i Fildsove medalje među osobljem (20 posto), visokocitirane istraživače u 21 naučnoj oblasti (20 posto), radove publikovane u časopisima „Nature“ i „Science“ (20 posto), Indeks naučne citiranosti i Indeks citiranosti socijalnih nauka (20 posto) i akademski doprinos nabrojanih indikatora po glavi institucije (10 posto). Od 2014. godine pokrenuto je rangiranje bez parametra o nagradama, te se rangiranje obavlja na osnovu preostala četiri pokazatelja. Tako su priliku da se nađu na listi dobili i univerziteti koji se više posvećuju produkciji naučnih radova, nego negovanju alumni naučnika.

Univerziteti se rangiraju po ukupnom doprinosu, ali i po oblastima. To su matematika i prirodne nauke, inženjerstvo/tehnologija i računarske nauke, oblast životne sredine, tehnologije i poljoprivrednih nauka, farmacija i klinička medicina i oblast društvenih nauka. Takođe, univerziteti se rangiraju i po naukama koje izučavaju (matematika, fizika, hemija, IT i ekonomija), te se objavljuje i ARWU-SUBJECT lista top 200 univerziteta.

V. Crnjanski

Doći na listu stvar je prestiža

Mesto na Šangajskoj listi za univerzitet je stvar prestiža. Ali, Šangajska lista velika je preporuka i za prihvatanje diploma i učešće naših profesora u velikim stranim naučnim projektima. Dobar plasman univerziteta na Šangajskoj listi prilika je i za privlačenje stranih studenata koji se lakše odlučuju za studije na univerzitetu “na glasu”.