У ВОЈВОДИНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЗАБЕЛЕЖЕНО 150 СЛУЧАЈЕВА ПЕРТУСИСА Новосађани највише на удару великог кашља
Велики кашаљ или пертусис је присутан ендемо-епидемијски, што значи да га региструјемо сваке године, у мањем или већем броју.
Током 2023. на територији Војводине лабораторијски је потврђено 150 случајева великог кашља. Највећи број, 100, са територије је Јужнобачког округа, односно Града Новог Сада – каже за „Дневник“ епидемилог професор др Миољуб Ристић из Института за јавно здравље Војводине.
По његовим речима, до 2012. године, нисмо имали реалан увид у учесталост и дистрибуцију великог кашља. Разлог томе је што није постојала савремена дијагностика и адекватна дефиниција случаја (упутство како препознати обољење у ери вакцинације) ове болести.
– Примера ради, 2010. је на територији целе Србије забележен само један случај пертусиса, а у суседној Словенији 610. Свесни чињенице да тај однос оболелих не може бити реалан, од 2012. је уведен појачан надзор над великим кашљем у АП Војводини и од тада сваке године региструјемо одређени број оболелих и то у свим узрастима, не само међу најмлађима, како је било раније - наводи др Ристић. – При томе број оболелих није исти сваке године, што је слично искуствима других земаља у којим се такође спроводи имунизација против ове болести и где постоји развијен надзор над овом болешћу.
Степен испољавања великог кашља зависи од узраста пацијента, његовог prеthodnog вакциналног статуса, броја контаката са дивљим сојем узрочника пертусиса, као и присуства инфекција изазваних другим узрочницима (тзв. коинфекције). Након инкубације са просечним трајањем од 7 до 10 дана следи тзв. катарални стадијум пертусиса у коме су доминантни симптоми и знаци слични прехлади: кијавица, конјунктивална иритација, цурење из носа, сузење очију, умерен кашаљ, без повишене телесне температуре. Овај стадијум траје од седам до 14 дана, а оболели је најзаразнији у овом стадијуму обољења.
– У другом, пароксизмалном стадијуму, долази до појачавања симптома и знакова из првог стадијума обољења, али и до значајног погоршања тегоба у смислу интензитета и учесталости кашља са зацењивањем, нарочито током ноћи – објашњава др Ристић. – Код најмлађих, невакцинисаних, уз зацењивање, често су присутни и повраћање након кашља, апнеа и цијаноза. Кашаљ у овом стадијуму има карактеристичан призвук – инспираторни стридор или хук – а током напада кашља пацијент се бори за ваздух. У типичној форми обољења, код невакцинисане деце, напади кашља са зацењивањем се понављају у серијама од пет до 15 епизода током 24 часа, а завршавају се повраћањем лепљиве слузи из дисајних путева оболелог.
У последњем, реконвалесцентном стадијуму, следи опоравак пацијента када долази до смањења учесталости и интензитета кашља и ређе појаве повраћања након кашља. Због потенцијалне могућности да различите вирусне инфекције буду узрок поновне појаве пароксизама, последњи стадијум пертусиса може да траје недељама па чак и месецима након почетка болести. Иначе, клиничко испољавање великог кашља је блаже код раније вакцинисаних и старијих особа.
– Најбоља мера је превенција, односно правовремена, дакле без одлагања, вакцинација против пертусиса према календару имунизације у нашој земљи – апелује др Ристић.
Љубица Петровић
