Добра дијагностика открива велики кашаљ
Према подацима Института за јавно здравље Војводине у периоду од јануара прошле до половине фебруара ове године регистрована су 202 случаја великог кашља, болести против које постоји вакцина и за коју се веровало да је искорењена.
Највећи број пријављених случајева великог кашља овој установи био је у септембру, када је за период од половине августа до половине септембра регистровано 46 случајева болести.
Покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић каже да се не ради о већем броју оболелих, него да Институт за јавно здравље Војводине има опрему која боље открива присуство болести, у односу на друге установе у осталим деловима земље.
Једном прележан велики кашаљ не оставља трајни имунитет, чак ни код вакцинисаних особа и током живота ова болест може да се добије три до пет пута, јер они који су прележали и добили су вакцину имуни су десет година, а без вакцине људи који су прележали велики кашаљ имају имунитет током четири до седам година. Гојковић каже како је важно петовалентну вакцину дати деци, како би се код њих предупредио велики кашаљ и тада се постиже добар одговор на вакцину.
Главне компликације у току великог кашља су секундарне инфекције (запаљење средњег уха и упала плућа), механичке компликације које настају због повећаног притиска у лобањи, грудном кошу и трбуху и енцефалопатија с конвулзијама.
- Пре две године Институт за јавно здравље Војводине обезбедио је најсавременије уређаје, који брзо установе присуство великог кашља. Имају бољу дијагностику него у централној Србији, а сада Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” набавља такву опрему - рекао је др Гојковић.
Како наводи, појава ове болести није алармантна, јер је има у популацији, а добра дијагностика је разлог што се открива већи број оболелих.
Болест протиче кроз три стадијума: катарални стадијум, стадијум зацењивања и стадијум реконвалесценције, а инкубација траје од седам до 14 дана. Сваки стадијум траје око две недеље, обично без повишене температуре, а њена појава обично је знак компликација.
У катаралном стадијуму болесник има благ, непродуктиван и неупадљив кашаљ, благу кијавицу и умерен конјунктивитис, обично без температуре. После отприлике седам дана, болест прелази у стадијум зацењивања. Кашаљ постаје јачи и чешћи, нарочито у току ноћи, и јављају се напади кашља уз карактеристично зацењивање - поновљени кашаљ, праћен отежаним и чујним удисањем. Овај кашаљ подсећа на рику магарца, због чега је болест и позната у народу као магарећи кашаљ.
Пред крај овог стадијума, који траје око две недеље, кашаљ постаје све слабији, зацењивање се проређује и следи дуга реконвалесценција, током које се дете постепено опоравља. Тежак пертусис карактерише велики број тешких зацењивања, а напади се завршавају цијанозом и повраћањем. Могу настати губици свести с конвулзијама. Најтеже форме болести виђају се код одојчета и праћене су апноичном кризом: после напада зацењивања дете престаје да дише 1-2 минута, помодри, да би потом дубоким удахом ова криза била завршена. Овакав напад може довести и до смрти.
Љ. Петровић