Tvoja reč, Lena Hrvojević (16): Sviranje gitare mi je jedna od omiljenih aktivnosti
Kada vam neko kaže da sluša bendove kao što su „The Beatles”, „Queen” ili „The Rolling Stones”, pomislite kako ta osoba sigurno nije rođena u 21. veku.
Ali, varate se, jer Novosađanka Lena Hrvojević (16) ne samo da ih sluša, već i svira njihove pesme na gitari! I nije samo po tome naša ovonedeljna sagovornica posebna... Naime, ovoj učenici drugog razreda prirodno-matematičkog smera u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj”, iako voli biologiju i želi njome da se bavi, muzika i gitara su daleko draži i više vidi sebe u toj branši. Premda mnogi njeni vršnjaci samo znaju da svira i peva, Lena je i mlada kantautorka, koja piše pesme i komponuje indie muziku.
Prošle godine je sa svojom kompozicijom osvojila prvo mesto na festivalu „Famus Sivac”, ove godine treće, a nastupala je i na subotičkom Festivalu „Ljubavi i vina”. Tri godine ide na časove gitare kod Branislava Smuka, gitariste pank-rok benda „Zbogom Brus Li”, koji je ujedno i prepoznao njen talenat, pa kad je Lenu predstavio na svom fejsbuk profilu, iskoristio je priliku i da potencijalno najavi njen prvi solo album.
Međutim, iako joj je ljubav prema gitari nekako urođena, Lena ima pomalo neobičan „ulet” u svet muzike...
- Od malena, bukvalno od malih nogu volim gitaru, od četvrte-pete godine i prvo sam išla u zabavište u Muzičkoj školi „Isidor Bajić”, kada sam upisala harmoniku - priseća se Lena.
Ali je harmonika bila veeelika...
- Ogromna! A ja mala... Onda sam tu išla tri godine i nisam uživala, pa sam se ispisala. Tako sam krenula da sviram gitaru. Prvo u školici, pa sa Branislavom.
Šta je to što što te je privuklo baš gitari?
- Ne znam, oduvek sam želela gitaru, samo sam nekako nesretnim okolnostima dospela na harmoniku. Imala sam čak i malu crvenu gitaru i od malena sam nju volela i želela to da sviram, nikad nije bilo priče o drugim instrumentima.
Kako se osećaš kad je sviraš?
- Super. Volim je jako, dosta me ispunjava. To mi je jedna od omiljenih stvari koje radim.
Koliko se dnevno posvetiš gitari?
- Zavisi, imam dosta da učim, iskreno, a nisam najorganizovanija osoba. Kako kad, znam nekad da jedan dan sviram duže, a nekad ne sviram uopšte.
I šta najradije sviraš?
- Paaaa... Ne znam, volim „Bitlse” i „Kvin”, pa i „Stonse”, ali oni su za sviranje malo komplikovaniji. Mada, znam da sviram i domaće, kao što su „Parni valjak”, „Prljavo kazalište”... To mi je laganije.
Otkud to da slušaš bendove koje si prvo spomenula?
- Roditelji su tu imali najviše uticaja. I tetka! Od malena su mi ih puštali, pa su me i zainteresovali. Tako sam počela da ih slušam.
A u tvom okruženju, kakva je situacija s vršnjacima?
- Slabo jako...
Kako se uklapaš?
- Dobro se ja uklapam, mogu sa svima da komuniciram, ali što se tiče muzike, baš malo ljudi sluša to što ja slušam.
U odnosu na to šta mladi danas slušaju, kako doživljavaš svoju generaciju?
- Nije baš dobro, rekla bih. Trenutna muzika, barem srpska i balkanska koju slušaju, stvarno je užasavajuća, iskreno. Uvek kad se nađemo da se družimo, sluša se ta muzika, nema pogovora. Većina to sluša i na početku sam se bukvalno ježila, nije mi bilo dobro, a sad već lagano mogu da podnesem...
Videla sam i da komponuješ... Kad si počela?
- Jeste. Kad sam bila manja, pisala sam pesmice za recitovanje. A pre godinu i po - dve, počela sam da pišem pesme i muziku.
Šta te je pokrenulo?
- Više je bilo iz fore da vidim kako bi to ispalo da ja napišem pesmu, a kasnije je to postao način da izrazim svoje emocije, što mi je dosta interesantno.
U pitanju je indi muzika...
- Da, jeste, laganije nešto, tako ju je Branislav definisao. Ne mogu još da pišem rok pesme, možda kasnije.
Koliko imaš kompozicija dosad?
- Imam sigurno desetak napisanih. Neke su bolje, naravno, ali sve ukupno oko deset. Istog su žanra. Ne znam da definišem o čemu pevam, zavisi kako se osećam u datom momentu, ali najčešće pišem kad sam tužna, zato su i laganije. Imam više potrebu da izrazim te emocije, nego sreću.
Jesu li u pitanju ljubavne pesme ili...?
- Pa, možemo reći da su životne, o prijateljstvu, nisu ljubavne...
Da li sebe jednog dana vidiš više u svetu muzike ili u svetu biologije?
- Ako ćemo iskreno, u svetu muzike, to mi je oduvek bila želja. A biologija je više kao sigurica, da ipak imam „nešto”, ali iskreno, više bih volela da se bavim muzikom.
Koliko je ozbiljna priča u vezi sa solo albumom? Jesi li razmišljala kako će se zvati?
- Uh, to mi je jako teško, teško mi je da uopšte dajem nazive pesmama. Uopšte mi nije lagano jer želim da bude dobar, da nije čest naziv, ali nisam o tome razmišljala. Malo je nerealno da sad imam solo album, ali kapiram da, kad krenemo da radimo, postaće mi normalno.
Hoćeš li imati neko umetničko ime ili...?
- Trebalo bi, i o tome sam isto razmišljala, ali ni to mi nije lagano da smislim.
Pa je tu i logo, pa omot, ijao šta te sve čeka!
- Vou! Ima, ima, svega...
Jednog dana i bend...
- E, to će ići već malo teže, iskreno. Nemam s kim, nema muzičara oko mene, mislim, ne poznajem mnogo vršnjaka koji sviraju. Ali, da, ako nađem ekipu, što da ne?!