Твоја реч, Гордана Адамов (25): Рад у локалном медију је тежи, али лепши

Од малена се бави глумом у оквиру драмског студија младих Бечејског градског позоришта, али кад није успела да упише Академију, преусмерила се на новинарство чему је данас у потпуности предана. Активисткиња је и у локалној организацији „Бечејско удружење младих” (БУМ), која је уједно и покренула поменути медијски портал значајан за Бечеј и његове грађане.

Својевремено сам прошла обуку за младе новинаре „Покрени механизам” коју је реализовало „Бечејског уидружења младих” и тада сам почела да водим радио емисију „БУМовање” и тако се први пут детаљније упознала с новинарством, каже наша овонедељна саговорница.

Колико су студије новинарства испуниле твоја очекивања? Да ли је припрема младих за свет новинарства онаква каква треба да буде?

Спремају те донекле, теоријски, тако да кажем, у смислу да знаш новинарске жанрове, али пракса на факултету, а од које нам зависи цео посао јер је ово теренски рад, мислим да није на завидном нивоу јер те не припрема за прави рад у редакцији. Одлична је ствар што смо имали праксу у четири медија - у штампи, на радију, телевизији и порталу, упознали смо се са техникама свих тих медија, али ништа више од тога. Нисмо имали неки већи просотр да радимо. Већа мана факултета, а коју бих издвојила јесте та што сви ми студенти који долазимо из мањих средина често за домаће задатке које су нам давали нисмо могли да се бавимо локалним темама, већ новосадским. У оквиру истраживачког новинарства је то било пожељно, али често нисмо били усмерени на рад у локалним редакцијама или писање о локалним темама. Ипак, студирање журналистике је добар почетак за оне који заиста желе да се баве новинарством, да упознамо људе, остваримо контакте и тамо сретнемо професоре, данашње колеге, којима и после завршених студија можемо да се јавимо када нам треба помоћ у раду.

Шта је потребно урадити како би млади развили свест о томе на који начин се треба бавити новинарством и колико је то важно?

Пре свега је важно да знају да се добро информишу и да буду медијски писмени. Новинари треба да знају ко пласира информацију и зашто на одређени начин то ради, а и будући новинари најпре морају да буду добро информисани како би могли савесно, одговорно и објективно да информишу грађане и обављају свој посао.

С ове такчке, будући да си окружена младим новинарима, какав си утисак стекла, да ли смо на дорбом путу?

Постоје помаци, али далеко смо ми од одброг пута. Претрпани смо спиновима, скандал-таблоидним вестима. Некад је тешко наћи нормалну и објективну информацију. Затрпани смо „клик” насловима и, нажалост, доста младих са којима разговарам, а нису у медијима, мисле да је управо то новинарство и даље од тога не знају. Данас ти све зависи од тога ког провајдера имаш, па да ли ћеш доћи до објективних информација, а да не говорим колико се на друштвеним мрежама лако шире лажне вести, буквално брзином светлости јер људи не проверавају изворе, узимају здраво за готово све што им се пласира. Има неких помака, рецимо, Бечејска гимназија је увела предмет о медијској писмености, што је супер, али мислим да би о томе требало да говоре већ и основношколцима, а за сада тај предмет држе наставници који предају друге предмете, а не неко ко је стручан.

Колико ти рад на порталу значио да се усавршиш, будући да је мањак праксе на факултету један од проблема?

Бачен си у ватру у самом старту. Значио ми је јер сам се тек тамо упознала са тим шта значи бити новинар, а нарочито бити локални новинар. На факултету нас нико није спремио да ми треба идемо на седницу Скупштине, да знамо шта се тамо усваја, која су правила, ко су секретари и слично, нисмо спремни на тако неко знање, већ све то усвајамо кроз праксу. И, додала бих да сам имала луду срећу да доспем у квалитетну локалну редакцију које су у малим среиднама стварно ретке, а где се професионално и одговорно ради. Многе моје колеге немају ту прилику да у својој локалној средини раде у некој таквој редакцији. То је, исто, фактор због ког сад, после факултета, радим у медијима.

Будући да радиш на порталу локалног карактера, које су предности и изазови с којима се суочаваш?

Срећом, до сад нисмо добијали веће претње, било је прозивки јер, мала смо средина, сви се знамо, па је лако доћи до неких информација, али радим у специфичном медију чији је оснивач невладина организација. Јер, да би се неко објективно бавио неком темом, не може да буде активиста који се залаже за нешто. А ако је тема од интереса за јавност и грађане наше локалне заједнице, онда можемо да будемо и новинари и активисти. БУМ је невладина организација која има утицаја на Бечеј и рад локалних функционера, јер се бавимо јавним набавкама, корупцијом, еколошким темама и слично. Можда је рад у локалним медијима некад и тежи јер можете да „нагазите” на неког функционера, па може да буде опасно. Рад је тежи, али лепши. Имате прилику да разговарате са грађанима, на микронивоу вам се често обраћају за помоћ, али и баш због тога што смо на локалу, некад неће да се замерају, па теже стижемо до саговорника. Али локални медији су од великог значаја за заједницу.

Текст и фото: Леа Радловачки