Tvoja reč, Gordana Adamov (25): Rad u lokalnom mediju je teži, ali lepši

Od malena se bavi glumom u okviru dramskog studija mladih Bečejskog gradskog pozorišta, ali kad nije uspela da upiše Akademiju, preusmerila se na novinarstvo čemu je danas u potpunosti predana. Aktivistkinja je i u lokalnoj organizaciji „Bečejsko udruženje mladih” (BUM), koja je ujedno i pokrenula pomenuti medijski portal značajan za Bečej i njegove građane.

Svojevremeno sam prošla obuku za mlade novinare „Pokreni mehanizam” koju je realizovalo „Bečejskog uidruženja mladih” i tada sam počela da vodim radio emisiju „BUMovanje” i tako se prvi put detaljnije upoznala s novinarstvom, kaže naša ovonedeljna sagovornica.

Koliko su studije novinarstva ispunile tvoja očekivanja? Da li je priprema mladih za svet novinarstva onakva kakva treba da bude?

Spremaju te donekle, teorijski, tako da kažem, u smislu da znaš novinarske žanrove, ali praksa na fakultetu, a od koje nam zavisi ceo posao jer je ovo terenski rad, mislim da nije na zavidnom nivou jer te ne priprema za pravi rad u redakciji. Odlična je stvar što smo imali praksu u četiri medija - u štampi, na radiju, televiziji i portalu, upoznali smo se sa tehnikama svih tih medija, ali ništa više od toga. Nismo imali neki veći prosotr da radimo. Veća mana fakulteta, a koju bih izdvojila jeste ta što svi mi studenti koji dolazimo iz manjih sredina često za domaće zadatke koje su nam davali nismo mogli da se bavimo lokalnim temama, već novosadskim. U okviru istraživačkog novinarstva je to bilo poželjno, ali često nismo bili usmereni na rad u lokalnim redakcijama ili pisanje o lokalnim temama. Ipak, studiranje žurnalistike je dobar početak za one koji zaista žele da se bave novinarstvom, da upoznamo ljude, ostvarimo kontakte i tamo sretnemo profesore, današnje kolege, kojima i posle završenih studija možemo da se javimo kada nam treba pomoć u radu.

Šta je potrebno uraditi kako bi mladi razvili svest o tome na koji način se treba baviti novinarstvom i koliko je to važno?

Pre svega je važno da znaju da se dobro informišu i da budu medijski pismeni. Novinari treba da znaju ko plasira informaciju i zašto na određeni način to radi, a i budući novinari najpre moraju da budu dobro informisani kako bi mogli savesno, odgovorno i objektivno da informišu građane i obavljaju svoj posao.

S ove takčke, budući da si okružena mladim novinarima, kakav si utisak stekla, da li smo na dorbom putu?

Postoje pomaci, ali daleko smo mi od odbrog puta. Pretrpani smo spinovima, skandal-tabloidnim vestima. Nekad je teško naći normalnu i objektivnu informaciju. Zatrpani smo „klik” naslovima i, nažalost, dosta mladih sa kojima razgovaram, a nisu u medijima, misle da je upravo to novinarstvo i dalje od toga ne znaju. Danas ti sve zavisi od toga kog provajdera imaš, pa da li ćeš doći do objektivnih informacija, a da ne govorim koliko se na društvenim mrežama lako šire lažne vesti, bukvalno brzinom svetlosti jer ljudi ne proveravaju izvore, uzimaju zdravo za gotovo sve što im se plasira. Ima nekih pomaka, recimo, Bečejska gimnazija je uvela predmet o medijskoj pismenosti, što je super, ali mislim da bi o tome trebalo da govore već i osnovnoškolcima, a za sada taj predmet drže nastavnici koji predaju druge predmete, a ne neko ko je stručan.

Koliko ti rad na portalu značio da se usavršiš, budući da je manjak prakse na fakultetu jedan od problema?

Bačen si u vatru u samom startu. Značio mi je jer sam se tek tamo upoznala sa tim šta znači biti novinar, a naročito biti lokalni novinar. Na fakultetu nas niko nije spremio da mi treba idemo na sednicu Skupštine, da znamo šta se tamo usvaja, koja su pravila, ko su sekretari i slično, nismo spremni na tako neko znanje, već sve to usvajamo kroz praksu. I, dodala bih da sam imala ludu sreću da dospem u kvalitetnu lokalnu redakciju koje su u malim sreidnama stvarno retke, a gde se profesionalno i odgovorno radi. Mnoge moje kolege nemaju tu priliku da u svojoj lokalnoj sredini rade u nekoj takvoj redakciji. To je, isto, faktor zbog kog sad, posle fakulteta, radim u medijima.

Budući da radiš na portalu lokalnog karaktera, koje su prednosti i izazovi s kojima se suočavaš?

Srećom, do sad nismo dobijali veće pretnje, bilo je prozivki jer, mala smo sredina, svi se znamo, pa je lako doći do nekih informacija, ali radim u specifičnom mediju čiji je osnivač nevladina organizacija. Jer, da bi se neko objektivno bavio nekom temom, ne može da bude aktivista koji se zalaže za nešto. A ako je tema od interesa za javnost i građane naše lokalne zajednice, onda možemo da budemo i novinari i aktivisti. BUM je nevladina organizacija koja ima uticaja na Bečej i rad lokalnih funkcionera, jer se bavimo javnim nabavkama, korupcijom, ekološkim temama i slično. Možda je rad u lokalnim medijima nekad i teži jer možete da „nagazite” na nekog funkcionera, pa može da bude opasno. Rad je teži, ali lepši. Imate priliku da razgovarate sa građanima, na mikronivou vam se često obraćaju za pomoć, ali i baš zbog toga što smo na lokalu, nekad neće da se zameraju, pa teže stižemo do sagovornika. Ali lokalni mediji su od velikog značaja za zajednicu.

Tekst i foto: Lea Radlovački