Твоја реч - Анђела Ракичевић, тату уметница: Цртање је мој живот

Љубав према тетоважама родила јој се још у детињству када је на телевизији видела да их људи имају. Одувек се бави сликарством, а завршила је и Вишу техничку школу за графички дизајн. Упоредо са студирањем почела је и да вежба тетовирање, што нимало није био лаган пут за једну младу девојку која је желела да постане део те бранше. Како изгледају њени радови, погледајте на Инстаграм профилу @skeletcat.

Постоји ли неки стил који ти највише лежи или тетовираш шта год ти муштерије траже?

- У суштини, могу да тетовирам у свим стиловима, али преферирам у црно-белом.

Неки посебни мотиви или нешто?

- Портрети, животиње и неки симболи су ми омиљени.

Гледаш ли да то буде реализам или...?

- Гледам да изгледају као скице које нагињу на реализам.

Откуд баш љубав према тетовирању, с обзиром на то да тату мајстори раде нешто што довека остаје на нечијој кожи? Ту има и доста одговорности...

- Мхм... У томе је и лепота, што ће заувек остати то уметничко дело које правите на некоме. Љубав према тетовирању имам годинама, још кад сам као мала на телевизији први пут видела тетоваже, одмах сам знала да желим да се бавим тиме.

Колико ти је изазов као почетнику да се пробијаш у свету тетовирања?

- Па, подоста велики, заправо. Има много конкуренције, у граду и генерално на тржишту има доста људи који раде квалитетно и дуго. Тешко је наћи свој стил и своје место у свему томе.

А набавка опреме, простор?

- Није ништа превише компликовано јер све функционише као и козметички салон. Једина проблематична ствар што се тиче опреме, била је како наћи квалитетну црну боју, па сам морала да тражим препоруку и на крају сам је поручила.

Колико су tattoo мајстори, који су старији и искуснији, вољни да помогну млађим колегама, да их препоруче, да их едукују или било шта што је потребно за добар почетак?

- У мом случају, било је јако тешко наћи некога ко би био вољан за тако нешто. Нашла сам човека који ме је обучио само основне ствари и после тога више није хтео да ме обучава, тако да сам већином самоука. Међутим, мој друг није имао никакав проблем, примили су га у први салон у који је ушао.

Мислиш ли да је то тако испало јер си женско, па имају предрасуде да жене не могу да буду добри тату мајстори?

- Рекла бих да је дефинитивно то у питању.

И, као се ти бориш против тога или како се генерално борити против тога?

- Једноставно, најбољи начин је наћи другу тату уметницу која је вољна да обучи девојку, али нас зато и има много самоуких.

На који начин си ти вежбала?

- Прво сам тетовирала лимунове, а онда себе.

Колико си тетоважа урадила себи?

- Седам. Имам и једну коју сам урадила као доста млађа.

Изгледа ли та тетоважа и даље исто?

- Да, да, да. Сјајно се држи. Имала сам среће што сам без препоруке нашла тад доброг мајстора.

Какве су муштерије? Колико су захтевне, досадне или у фазону да су њихови ставови и жеље једино исправне?

- У суштини, има их разноразних. Мени су омиљене муштерије које су, чак иако су захтевне и имају неку своју визију, дозвољавају ми слободу да изразим своју креативност кроз тај рад. Али, има дефинитивно људи који дођу са већ готовим сликама, па ја морам с њима некако да видим да се то мало измени, да једоставно немају исту тетоважу као неки други.

Шта је, онда, из твог угла, најбитније за оне који желе да се тетовирају, на шта треба да обрате пажњу, како да се припреме, да се понашају током тетовирања?

- Зависи све од мајстора. Ја волим кад људи причају са мном, волим да упознајем своје муштерије. С неке стране, што боље познајем особу на којој радим, тетоважа ће јој више приличити. Има људи који дођу неспремни у смислу да не знају како да се обуку и слично, али то је нешто што се после прве тетоваже научи.

Која је најизазовнија тетоважа коју си урадила?

- Одрадила сам на другару портрет Посејдона који је са техничке стране био доста захтеван, јер је био први портрет који сам радила, а нај-најзахтевнија тетоважа је била корекција једног имена које је било баш велико, преко руке.

Какав је твој став по питању корекција? Знам да неки tattoo мајстори једноставно не желе да исправљају туђе грешке?

- Дефинитивно не бих волела да радим на нечијој тетоважи, то треба да се оде код уметника који ју је и урадио. Али, уколико је у питању цовер, кад се преко постојеће тетоваже ради нека друга, онда ми није проблем, посебно ако је тетоважа стара.

На који начин људи данас посматрају тетоваже? Да ли је то нешто што је тренутни тренд или стил нечијег живота?

- За људе који имају много тетоважа и који су посвећени томе, дефинитивно је то део њиховог живота. Наравно, постоје и људи који се тетовирају ради тренда, али то обично буду мале неприметне слике.

Да ли тренираш нешто, с обзиром на то да људи из твоје бранше често имају проблем с леђима због седења и положаја у ком радите?

- Да, укочим се. Код куће радим јогу.

Осим тога, шта још радиш у слободно време?

- Углавном цртам. Цртање је мој живот.

Леа Радловачки