Tvoja reč - Anđela Rakičević, tatu umetnica: Crtanje je moj život

Ljubav prema tetovažama rodila joj se još u detinjstvu kada je na televiziji videla da ih ljudi imaju. Oduvek se bavi slikarstvom, a završila je i Višu tehničku školu za grafički dizajn. Uporedo sa studiranjem počela je i da vežba tetoviranje, što nimalo nije bio lagan put za jednu mladu devojku koja je želela da postane deo te branše. Kako izgledaju njeni radovi, pogledajte na Instagram profilu @skeletcat.

Postoji li neki stil koji ti najviše leži ili tetoviraš šta god ti mušterije traže?

- U suštini, mogu da tetoviram u svim stilovima, ali preferiram u crno-belom.

Neki posebni motivi ili nešto?

- Portreti, životinje i neki simboli su mi omiljeni.

Gledaš li da to bude realizam ili...?

- Gledam da izgledaju kao skice koje naginju na realizam.

Otkud baš ljubav prema tetoviranju, s obzirom na to da tatu majstori rade nešto što doveka ostaje na nečijoj koži? Tu ima i dosta odgovornosti...

- Mhm... U tome je i lepota, što će zauvek ostati to umetničko delo koje pravite na nekome. Ljubav prema tetoviranju imam godinama, još kad sam kao mala na televiziji prvi put videla tetovaže, odmah sam znala da želim da se bavim time.

Koliko ti je izazov kao početniku da se probijaš u svetu tetoviranja?

- Pa, podosta veliki, zapravo. Ima mnogo konkurencije, u gradu i generalno na tržištu ima dosta ljudi koji rade kvalitetno i dugo. Teško je naći svoj stil i svoje mesto u svemu tome.

A nabavka opreme, prostor?

- Nije ništa previše komplikovano jer sve funkcioniše kao i kozmetički salon. Jedina problematična stvar što se tiče opreme, bila je kako naći kvalitetnu crnu boju, pa sam morala da tražim preporuku i na kraju sam je poručila.

Koliko su tattoo majstori, koji su stariji i iskusniji, voljni da pomognu mlađim kolegama, da ih preporuče, da ih edukuju ili bilo šta što je potrebno za dobar početak?

- U mom slučaju, bilo je jako teško naći nekoga ko bi bio voljan za tako nešto. Našla sam čoveka koji me je obučio samo osnovne stvari i posle toga više nije hteo da me obučava, tako da sam većinom samouka. Međutim, moj drug nije imao nikakav problem, primili su ga u prvi salon u koji je ušao.

Misliš li da je to tako ispalo jer si žensko, pa imaju predrasude da žene ne mogu da budu dobri tatu majstori?

- Rekla bih da je definitivno to u pitanju.

I, kao se ti boriš protiv toga ili kako se generalno boriti protiv toga?

- Jednostavno, najbolji način je naći drugu tatu umetnicu koja je voljna da obuči devojku, ali nas zato i ima mnogo samoukih.

Na koji način si ti vežbala?

- Prvo sam tetovirala limunove, a onda sebe.

Koliko si tetovaža uradila sebi?

- Sedam. Imam i jednu koju sam uradila kao dosta mlađa.

Izgleda li ta tetovaža i dalje isto?

- Da, da, da. Sjajno se drži. Imala sam sreće što sam bez preporuke našla tad dobrog majstora.

Kakve su mušterije? Koliko su zahtevne, dosadne ili u fazonu da su njihovi stavovi i želje jedino ispravne?

- U suštini, ima ih raznoraznih. Meni su omiljene mušterije koje su, čak iako su zahtevne i imaju neku svoju viziju, dozvoljavaju mi slobodu da izrazim svoju kreativnost kroz taj rad. Ali, ima definitivno ljudi koji dođu sa već gotovim slikama, pa ja moram s njima nekako da vidim da se to malo izmeni, da jedostavno nemaju istu tetovažu kao neki drugi.

Šta je, onda, iz tvog ugla, najbitnije za one koji žele da se tetoviraju, na šta treba da obrate pažnju, kako da se pripreme, da se ponašaju tokom tetoviranja?

- Zavisi sve od majstora. Ja volim kad ljudi pričaju sa mnom, volim da upoznajem svoje mušterije. S neke strane, što bolje poznajem osobu na kojoj radim, tetovaža će joj više priličiti. Ima ljudi koji dođu nespremni u smislu da ne znaju kako da se obuku i slično, ali to je nešto što se posle prve tetovaže nauči.

Koja je najizazovnija tetovaža koju si uradila?

- Odradila sam na drugaru portret Posejdona koji je sa tehničke strane bio dosta zahtevan, jer je bio prvi portret koji sam radila, a naj-najzahtevnija tetovaža je bila korekcija jednog imena koje je bilo baš veliko, preko ruke.

Kakav je tvoj stav po pitanju korekcija? Znam da neki tattoo majstori jednostavno ne žele da ispravljaju tuđe greške?

- Definitivno ne bih volela da radim na nečijoj tetovaži, to treba da se ode kod umetnika koji ju je i uradio. Ali, ukoliko je u pitanju cover, kad se preko postojeće tetovaže radi neka druga, onda mi nije problem, posebno ako je tetovaža stara.

Na koji način ljudi danas posmatraju tetovaže? Da li je to nešto što je trenutni trend ili stil nečijeg života?

- Za ljude koji imaju mnogo tetovaža i koji su posvećeni tome, definitivno je to deo njihovog života. Naravno, postoje i ljudi koji se tetoviraju radi trenda, ali to obično budu male neprimetne slike.

Da li treniraš nešto, s obzirom na to da ljudi iz tvoje branše često imaju problem s leđima zbog sedenja i položaja u kom radite?

- Da, ukočim se. Kod kuće radim jogu.

Osim toga, šta još radiš u slobodno vreme?

- Uglavnom crtam. Crtanje je moj život.

Lea Radlovački