ТВОЈА РЕЧ: Сања Николић (23), студенткиња молекуларне биологије у Падови
Новосађанка Сања Николић (23) недавно је стигла у Падову, где је постала студент прве године мастер студија молекуларне биологије. Међутим, да би успела да стиген и до друге године, потребна јој је подршка свих оних који желе и који су у могућности да јој помогну у томе.
Наиме, Сања живи само са мајком, која је незапослена, и њих две крпе крај с крајем само уз алиментацију коју добија од оца. Иако имају минимална месечна примања, на универзитету у Падови није успела да добије кревет у студентском дому јер није „довољно сиромашна“, и тако су настали сви проблеми. Преко платформе njnjnj.gofundmе.com успела је за непуних месец дана да прикупи 2.700 евра, што је довољно новца само за смештај током првог семестра, док јој фали још 2.300 евра за наредни семестар. Сања је дипломирала на ПМФ-у, на одсеку за биологију са преусмерењем на молекуларну биологију, с просеком 9,9.
- За једну годину у Падови школарина је 2.600 евра, међутим кад се пријављујемо, сви интернационални студенти би требало да будемо ослобођени од плаћања, али то нећемо знати до 20. октобра. Поднела сам захтев за ослобађање од школарине и чекам да ми јаве резултате - прича наша саговорница. - Падова је универзитетски град као Нови Сад и изнајмљују се собе за студенте. Ја сам нашла један стан који ћемо делити нас четворо-петоро, заједнички су кухиња и купатило, а имам право на своју собу.
Како протиче прикупљање новца за студије? Колико ти је пара уопште потребно?
- Прво је настао проблем у породици јер је тата одбио да ме финансијски подржи. Иначе живим са мамом, јер су моји разведени. Е сад, нисам имала на уму да могу да испаднем из тог дома, јер се у пријавном формулару за дом гледају само породична примања. Будући да је моја мама незапослена, ја не радим, живимо само од татине алиментације, а речено ми је да су ми сва та примања толико мала да нема шансе да ме не приме. Иако сам доста ниско рангирана, што је добро, с друге стране нисам довољно ниско, па ми није јасно колико још сиромашнија треба да будем да бих упала. Од 650 домских места, 20 одсто је за студенте прве године, а од тога је 30 одсто резервисано за студенте који не долазе из Европске уније. Ја сам 89. рангирана, што значи да сам 89. најсиромашнија особа која иде у Падову. А они нису направили систем да, особа која је већ 21. прва на листи, односно прва испод црте, нема средтсва да сама плати смештај и да јој је дом потребан исто онолико колико и онима који су у првих 20. Будући да је тата одбио да ме на било који начин подржи, онда сам се сетила другара који је пре две године такође за студије прикупљао новац преко платформе njnjnj.gofundmе.com. За сад све то иде добро, скупљено је 2.700 евра и то је мени довољно за октобар, новембар и децембар, а требало би да скупим још 2.300 евра за други семестар. То је тренутна прича. Слала сам и мејлове разним компанијама и одговори су били, ако их је уопште било, поприлично негативни.
Значи, довољно ће ти бити тих 5.000 евра?
- Да, за смештај. Нисам ту хтела да рачунам и новац за књиге, храну, додатне трошкове, оно што сам већ платила за пријављивање... То је нешто што ћу сама успети да покријем, јер за толико имам довољно уштеђевине од рођендана, празника и тако...
Шта у случају да ипак не успеш да прикупиш сав тај новац?
- Трудим се да не размишљам о томе. Оптимистична сам. Видим да ме је за ових непуних месец дана доста људи подржало, нарочито они од којих то нисам ни очекивала.
А ти имаш шансу да другу годину на мастеру похађаш на buyеtu?
- Апсолутно, зато се и трудим оволико. Да знам да не могу, не бих све ово ни почињала, једноставно би ми било нереално да очекујем. Тако да ћу у следећој години највероватније добити и дом.
Откуд љубав према биологији и молекуларној биологији, уопште?
- То је од малена. Одрасла сам у делу града који је доста у зеленилу и природи, па сам проучавала бубице, дрвеће... Чим смо добили биологију у петом разреду основне, ја сам била одушевљена, учила сам унапред, мени је све то било феноменално. Онда смо добили и хемију у седмом и осмом, па сам схватила да ме опет то превише занима, јер је повезано са биологијом и даје ми одговоре на питање „зашто“, и добијам прилику да с микроскопске стране схватим неке појаве. У средњој школи се све то потврдило и тада сам ишла и у Петницу, где сам први пут ушла у лабораторију и обукла бели мантил. Тада сам схватила да је биологија дефинитивно оно што желим да студирам, а што смо више учили о ДНК, схватила сам да је баш молекуларна биологија мој избор, јер је савршен спој хемије, биологије и физике, која су моја три омиљена предмета. На студијама сам само потврдила своја prеthodnja надања.
Шта је оно што те је навело да се за мастер определиш у Италији?
- Одувек сам желела да завршим студије негде у иностранству, тако да сам знала да ми за то треба добар просек, па сам и дипломирала у року са просеком 9,9. Моја размишљања о томе да треба да студирам негде „преко“ су двојна. С једне стране, волим да путујем и да упознајем друге културе, осећам да видим себе у некој другој земљи. То није зато што имам нека лоша осећања према Србији, волим одакле сам и поносим се тиме, али једноставно сам особа која жели да пропутује. С друге стране, ту је и лоша ствар када је у питању наука у Србији, а то је да код нас има мало института и тешко је добити радно место.
Планираш ли и докторске негде преко?
- Да, свакако планирам, али не значи да ће то бити Италија.
Каква су ти очекивања од Падове и студирања тамо?
- Тренутно не знам шта ме очекује, јако сам узбуђена. И даље не знам на шта идем, али ја волим да се бацам у непознате ситуације и да видим како ћу се снаћи. Кад год се тако нешто дешавало, добро ми је ишло. Очекујем да ћу много радити, али на то не гледам као на нешто лоше. Кад највише радим на себи онда и најпоноснија будем на себе кад то нешто прође и видим да сам успела. Радујем се тешким стварима и великим изазовима. Ипак, очекујем да ће бити проблем са језиком, с обзиром на то да не знам италијански, мада сам почела пре неки дан да га учим мало онлајн.
Ко је Сања кад се не бави молекуларном биологијом?
- Ух... Волим да возим бицикл и један период сам сваки дан обилазила неку нову улицу у граду. Једноставно сам желела да истражим Нови Сад и неке делове који су ми непознати. Једно време сам писала песме, али се то смањило, па се надам да ћу имати опет времена да се и тиме бавим. Волим да проучавам астрономију, волонтирам у Покрету горана Новог Сада као едукатор, била сам члан бројних невладиних и студентских организација, пишем за „Злени Сад“, део сам Центра за међународну јавну политику...
Л. Радловачки