Три кандидата у трци за најнаставника

– Недавно смо добили информацију да је Фондација „Varkеy”, која организује „Глобал Теаћер Призе”, померила образовни форум за почетак октобра, када је и Интернационални дан наставника, и ове године ће се одржати у Лондону уместо у Дубаију – каже координаторка пројекта Ивона Јовановић.

Како додаје, осим промене датума и локације, све остаје прилично исто. Сам форум траје три-четири дана и на њему учествује преко 3.000 делегата из целог света, међу којима су наставници, директори, министри просвете и сарадници са бројним образовним институцијама.

– Пре две године је у игри за Топ 50 било око 30.000 кандидата, а с обзиром на нов распоред, списак педесет најбољих знаће се до краја фебруара, након чега ће у јуну избор бити сужен на њих десет – каже Јовановићева. – Главна награда од милион долара исплаћује се победнику у наредних десет година, а може се уложити у образовну институцију или програм своје земље односно локалне заједнице.

Прошле године такмичили су се наставница физике из Шапца Татјана Марковић Топаловић, учитељ из Пријепоља Драган Кувељић и наставница информатике из Крагујевца Катарина Вељковић, која се тада пласирала у 50 најбољих предавача у свету, што је била друга година заредом да Србија има свог представника у овој категорији.

Један од овогодишњих кандидата је Ивана Ковачевић, професорка српског језика и књижевности у београдској ОШ „Др Драган Херцог”, чији ученици због здравствених проблема привремено или трајно нису у могућности да похађају редовну наставу, а спектар проблема са којима се сусрећу обухвата малигне болести, дечју и церебралну парализу, мишићну дистрофију, обољења кичменог стуба, различите врсте повреда, аутизам и психичке поремећаје. За ово престижно такмичење изабрана је као руководилац вишеструко награђиване литерарне секције, која је јединствена по томе што своје радне састанке организује у онлајн окружењу како би ђаци били равноправно укључени у различите активности, од такмичења, смотри, изложби до виртуелних екскурзија и дружења са вршњацима.

Титулу најнаставника могао би понети и проф. енглеског из параћинске ОШ „Стеван Јаковљевић” Борко Петровић, који се 2014. године први изборио за дигиталну учионицу, и то у својој осмолетки, обезбедивши донацију вредну шест милиона динара од фирме „Самсунг”. Његових руку дело су и електронске лекције у виду онлајн квизова, тестова, Јутјуб записа и интернет презентација, уз које часови енглеског више личе на забаву, као и виртуелне дискусије које за своје основце организује са ђацима из целог света.

Препорука за кандидатуру кад је у питању Зоран Илић, учитељ у лесковачкој ОШ „Светозар Марковић”, јесте идеја да створи путујући тим који би истражио и регистровао сваког малишана са сметњама у развоју, те мотивисао њихове родитеље да изађу из чауре и укључе их у живот и образовање, будући да неретко остају невидљиви јер их се ближњи стиде. Такозвани мобилни караван, у коме би били васпитачи, дефектолози, логопеди, психолози и стручњаци сличних специјалности, путовао би кроз Србију, па и даље, помажући људима да уживају у самој чињеници да су људска бића. Илић је иначе оснивач Међународног фестивала креативног филма школараца „Креф”, потпредседник је Окружног учитељског друштва Лесковац, суоснивач Удружења „Партнерски за образовање”, које покушава да задовољи различите потребе деце са сметњама у развоју, те иницијатор и покретач бројних пројеката, као што су „Кућа вештина” и „Лични пратилац”.

С. Милачић