ТАБЛОИД: Лепе Новосађанке, а ни града, ни секса

купохоличарка као Јелена Карлеуша, невина као “Лепа протина кћи” из чувене Ђолетове песме, препотентна као Зорица Брунцлик и хладна као Медлин Олбрајт...

Одмах да кажем, овде ни секса ни града, ајде града још и има судећи по продаји станова и цена квадрата. Лепе, образоване, успешне са савршеним исфенираним фризурима “yеyе” по кафићима који су ИН, показују скупе тоалете, ветре егзотичне парфеме и ништа... У овом граду вековима није постојала могућност спонтаног мушког приласка особи супротног пола јер модерној “Соси” то није пријало јер одмах ћете добити титулу сељака Балканца и “динароида болида”. Познанство је било могуће преко локалне Фрау Габријеле, главне градске трачаре и провадаyике која вас је упознавала са слободном девојком само ако провери ваш досије детаљније него што би то радили БИА, ЦИА и таблоиди. Познанство је ишло и преко новосадских штрафти и од корзоа преко “Цариграда” до лудила у Лазе Телечког.

Новим генерацијама је појава Фејсбука и андроида олакшала питање познанства корпе и јавног блама. Тако да је Нови Сад постао много либералнији по питању познанстава и флертовања. Појава локалних порнића на мрежи потврђује да нове генерације нису чедне као што су то оне соцреалистичке, које су везивале црвене мараме и где се ипак ценио “појас невиности”. Чињеница је да су Новосађанке било одувек најбољи извозни артикл “Српске Атине” и да су се масовно удавале од Београда до Тасоса и Халкидикија. Неке су се јавиле да су се срећно удале и у Дубаји и Абу Дабију и да су газдарице, а не део харема.

Млађе девојке одрасле у време хиперинфлације, радио Кошаве, Мире и Слобе, хитова “Двеста на сат” и “Да ли би прала моје гаће маче”.. Оне обучене као да су на сцени Гранд параде имају само један мото “Узми све што ти живот пружа”... Њихово слободно играње и кокетирање уз хитове новокомпоноване музике показује да су се времена променила.. И оне су дефинитивно промениле конзервативни “јунфер имиy” Новосађанки...

За разлику од њих девојке које имају преко тридесет и четрдесет година су у грдном сосу који није за недељни ручак и ову колумну. Једноставно нису се удале јер су погрешно васпитаване. Док су завршавале факултете, јурећи послове и каријеру, чекајући запослење, борећи се с транзицијом да не добију отказ...живот је пролазио мимо њих. Док су Србији пролазиле шансе за било какав улазак у воз за европску будућност, од политичких препуцавања, силних рупа на асфалтима нико се није запитао зашто “Српска Атина“ има буљук жена у најбољим годинама које утеху могу да пронађу једино у песмама Цеце Ражнатовић и Владе Герогиева или гледајући “Анђелку и Андрију“. Зашто су оне једине жртве несрећне српске историје и бескрупулозне транзиције.

Једина шанса да им се деси нешто у животу јесте “брзински фаст фуд” секс са “пилетином” која нема никакве илузије о животу и љубави. Ако схвате да је и Србију захватила америчка “грозница суботње вечери” и шведско холандско схватање секса, имаће шансу да побегну од конзервативног васпитања поститоистичко социјализма и конзервативног слобизма јер катанац на чедност није више у моди, него “секс на екс” да цитирам “Рокере са Мораву”. Оне које не желе да се мењају остаће усамљене као Србија у деведесетим. Па и Цеца је нашла и млађе и слађе, родом из Новог Сада. Није ли чувена реченица Рушке Јакић да је млађи мушкарац попут лимуна у чају.

Питање је зашто Нови Сад није искористио своју највећу развојну шансу лепе, згодне и успешне жене. Можда се и деси чудо па неко коначно обнови зграду Радничког универзитета, заврши Жежељев мост, потруди се да добијемо и ми неки “Аква парк”, аеродром. Видите само како је била паметна жена наша Јелена Јаковљевић, родом из Жабља, али је младост провела у Новом Саду. Сада је Јелена Бин Дран која се паметно удала за арапског милионера и ужива у Дубаију, где води чак шест успешних послова. Могу таблоиди да пишу вицеве на њен рачун, али Маријана Матеус, у смислу женске психологије и сналажљивости по питању фрајера, светска је жена...

И yаба ће ми Далмоши из Сплита уздисати за нашим женама, нема смисла да ми стално на Баш чаршији причају како су наше женске прелепе. Ни у хладном Загребу нису остали имуни на новосадске лепотице. Скопље се затресе као у песми Влатка Стефановског кад се помену Новосађанке... А Будва, тамо пожеле да сниме наставак „Пјене од мора” само да глуми нека лепа снаша из Новог Сада. Али све док најлепши део овог града, у најбољим годинама, буде био осуђен на отуђење и самоћу, нема шансе да нам се било шта деси. Једна генерација није изгубила само битке у историјским променама, изгубила је и двадесетак година у свеопштој сексуалној револуцији. А кад године прођу, нема после кајања, поготово што је свет постао бестидан, а многи проведоше живот у лажном пуританству и чедности.

Пише: Александар Филиповић