Светски дан здравља скреће пажњу на рак дебелог црева
Иако нас Светски дан здравља обично подсети на то колико себе занемарујемо кад је здравље у питању, ово је прилика да се скрене пажња на болест која је, међу малигнитетима, друга по учесталости, а на њу пацијенти обрате пажњу обично тек кад је прилично одмакла.
Како је најављен озбиљнији рад на промоцији скрининг прегледа за све грађане, а помаци су већ учињени кад је у питању скриниг за рак дојке и превентивна вакцинација деце против ХПВ вируса, узрочника рака материце и јајника, време је да обратимо пажњу на ову болест која, због симптома који се игноришу, има високу смртност и код нас и у свету.
Компанија БГИ „Yenomiks” објавила је Извештај о стању свести о колоректалном карциному, што је први извештај на глобалном нивоу о трећем најраспрострањенијем карциному на свету и другом у Србији. Анкетирано је 1.817 испитаника из шест земаља и региона: Уједињеног Краљевства (Западна Европа), Мађарске (Источна Европа), Саудијске Арабије (Блиски исток и Африка), Тајланда (Југоисточна Азија), Кине и Хонг Конга (Северна Азија).
У Србији се спроводи Национални програм раног откривања рака дебелог црева који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године.Веома једноставним тестом могуће је открити полипе из којих може настати рак. Овим тестом је могуће открити рак у почетној фази када је лечење успешно.
Стопа обољевања од рака дебелог црева код нас је висока. У Србији се сваке године дијагностикује око 4.500 нових случајева, а преко 3.000 људи умре. Поред тога, у преко 75 одсто случајева колоректални карцином се дијагностикује касно, с већом смртношћу.
Ситуација ни у свету није блистава, резултати су овог извештаја. Наиме, 51,5 посто учесника пријавило је да нема довољно информација о колоректалном карциному, а 34,5 посто наводи трошкове као разлог који их спречава да обаве скрининг. У Србији се спроводи Национални програм раног откривања рака дебелог црева, који укључује мушкарце и жене узраста од 50 до 74 године. Оно што не знамо је где и када се јавити за превентивни преглед, иако бисмо организовању скрининга у Србији морали да се посветимо, јер је у случају раног откривања рака стопа преживљавања скоро 90 посто.
„Трошкови лечења рака дебелог црева у касној фази су понекад више од десет пута већи у односу на онај у раној фази, али са далеко нижим стопама преживљавања”, рекао је Јантао Ли, директор Програма скрининга колоректалног карцинома у компанији БГИ „Yenomiks”. „Зато све више земаља или региона промовише програме раног скрининга.
Колоноскопија је најпознатији скрининг тест, али постојеи фекални тестови који нису ни скупи, ни болни. Ово тестирање узорка столице на присуство крви, која је невидљива голим оком, а која је често први знак постојања полипа или рака у дебелом цреву, најчешће је коришћена метода.Све особе које имају од 50 до 74 године требало би да ураде тест на скривено крварење у столици”.
Најчешћи симптоми рака дебелог црева су крварење у столици, промене у пражњењу црева, болови у трбуху, малокрвност и губитак телесне тежине. Тачан узрок настанка рака дебелог црева није у потпуности јасан. Најчешће се јавља као последица дејства наследних фактора и фактора средине, начина исхране и стила живота. Фактори ризика су исхрана богата црвеним месом и животињским мастима, пушење, алкохол, гојазност и слаба физичка активност. Од рака дебелог црева може да оболи практично свако, али се он најчешће јавља код људи између 50 и 74 године старости оба пола.
Позитиван тест још не значи постојање рака. Особе код којих је тест позитиван упућују се на колоноскопију, како би се открио узрок крварења - доброћудни полип, малигна болест или неко друго обољење дебелог црева. Уколико је тест негативан, поново тестирање на скривено крварење у столици ради се након две године.
Према смерницама Националне свеобухватне мреже против рака, сви чланови породице би требало да почну са скринингом од четрдесете године или десет година пре најраније дијагнозе колоректаног канцера у породици. Добра вест је да је 67,2 посто оних који су имали рак дебелог црева или породичну историју одвело чланове своје породице на скрининг.
И. Радоичић