Ономад, има томе више од деценије, једна млада колегиница, ваљда просветљена његошевском „ко и мало поврх брда стоји”, будући да је перо у престоничком недељнику који има више разлога за хвалу утицајем него тиражом, појаснила Сомборцима да живе у заблуди када се неумерено хвале својом сјајном прошлошћу и пре свега институцијама културе, насталим, по правилу, пре два и кусур века.
