Onomad, ima tome više od decenije, jedna mlada koleginica, valjda prosvetljena njegoševskom „ko i malo povrh brda stoji”, budući da je pero u prestoničkom nedeljniku koji ima više razloga za hvalu uticajem nego tiražom, pojasnila Somborcima da žive u zabludi kada se neumereno hvale svojom sjajnom prošlošću i pre svega institucijama kulture, nastalim, po pravilu, pre dva i kusur veka.
