Озбиљан ризик на два пружна прелаза код Сомбора
СОМБОР: Ако је веровати досадашњем обрасцу, ЈП „Инфраструктура железница Србије“ је чврсто одлучила да сваку зиму угрожава безбедност саобраћаја преко својих пружних прелаза на градском подручју Сомбора, тачније на правцима ка Апатину (Буковачки салаши) и ка Врбасу у селу Кљајићево.
Ова два пружна прелаза су и ове зиме без браника, а искључена је и светлосна сигнализација. Слична ситуација се догодила и прошлог јануара, али је пристисак јавности и локалне самоуправе на више органе власти уродио плодом, па су браници враћени у функцију.
Подсећања ради, својевремену чињеницу да је са некадашњих 12, број полазака смањен на седам, био је разлог за „Инфраструктуру железнице Србије“ да почетком прошле отпусти или на друге послове премести раднике са железничких станица Буковачки салаши и Кљајићево, поскида рампе и замрачи светлосну сигнализацију, што је довело до бурне реакције јавности. Званично објашњење железнице да овим није смањена безбедност саобраћаја на укрштању пруге и коловоза пронађено је у обавезама из Закона о безбедности саобраћаја, по којем у случају наиласка на пружни прелаз возачи моторних возила и други учесници друмског саобраћаја имају обавезу да буду опрезни и пропусте железничку композицију, уз подсећање да „чак“ и машиновође морају повести рачуна о томе да ли се неко налази на пружном прелазу у тренутку проласка воза.
Убрзо је за овдашњу јавносту уследио нови шок, када је , изговарајући се реорганизацијом али и економском неисплативошћу пружног правца Врбас – Кула - Сомбор, национална железничка компанија укинула целокупан саобраћај на овом правцу. Ова линија је сврстана међу укупно 18 праваца предвиђених за трајно гашење или препуштање на управљање и одржавање заинтересованим локалним самоуправама. Предосећајући да је „препуштање на управљање и одржавање“ појединих пружних праваца економски нејаким локалним срединама заправо само другачије дефинисана еутаназија железничког саобраћаја на њиховим подручјима, дошло је до узнемирања јавности и до протеста локалних власти код виших државних органа. Овај активизам је уродио плодом, пошто се ангажовала и Покрајинска влада, на чију су интервенцију поново уведени поласци на линији Врбас – Кула - Сомбор, овај део пруга скинут са листе „за одстрел“ а враћени су и железничари и рампе у Кљајићеву и на станици Буковачки салаши.
Кеса за смеће на светлима
Како замрачење светлосне сигнализације изгледа у изведби „Инфраструктура железнице Србије“ сведочи и то што су ови уређаји једноставно прекривени црним кесама за смеће и излепљени селотејпом. Бизаран је податак да се свега 50 метара од прелаза код Буковачких салаша налази сомборска фирма „Сигнал“, можда и најбоља српска фирма која саобраћајном и светлосном сигнализацијом опрема не само српске, већ и швајцарске друмове и пружне прелазе.
Година је прошла, Сомборци и житељи села која се налазе на железничким правцима ка Врбасу и Апатину су се умирили пошто на ова два пружна прелаза дневно прође 22 воза, а приде су оба пута фреквентна пошто су то правци којима се путници крећу ка Хрватској и Мађарској, односно према Новом Саду и државног су ранга, па је изгледало да су се и у националном железничком предузећу коначно дозвали памети. Не лези враже, „Инфраструктура железнице Србије“ је новим зимским редом вожње, поново, једноставно укинула радна места железничког особља које је управљало овим рампама, а саме бранике и пратећу светлосну сигнализацију демонтирала.
На захтев за појашњење овог потеза из предузећа су јавности одговорили слично као и прошли пут, односно да су у недостатку радника и у складу са одредбама Правилника о начину укрштања железничке пруге и пута, пешачке или бициклистичке стазе, демонтирани механички полубраници на овим путним прелазима и замрачена светлосна сигнализација, те да се на наведеним путним прелазима након демонтирања полубраника саобраћај одвија према знацима друмске сигнализације. Да ли ће на ово слично као прошле године реаговати и сомборска варошка и покрајинска власт, остаје да се види, а до тада возачи и пешаци поново преузимају пуну одговорност када је у питању безбедност приликом преласка преко ова два пружна прелаза.
М. Миљеновић