Све разлике земаља горњег и доњег слива Дунава
Осма конференција академија подунавске регије (ДАЦ) почиње 21. септембра у Свечаној сали Српске академије наука и уметности у Беораду.
На отварању ће говорити председник САНУ академик Владимир С. Костић, председник Европске академије наука и уметности проф. др Феликс Унгер, помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције проф. др Виктор Недовић и научни експерт за координацију подршке макрорегионалним стратегијама проф. др Мирослав Весковић. Окупљенима ће се видео-поруком обратити др Јоханес Хан, европски комесар за проширење и суседску политику.
Конференција академија подунавске регије (ДАЦ) пројекат је Европске академије наука и уметности из Салцбурга, који окупља националне академије поменуте регије и фокусиран је на њен развој. Идеју је од почетка подржала Европска комисија, а до сада је одржано седам конференција: у Бечу 2011, Братислави 2012, Будимпешти 2012, Букурешту 2013, Кишињеву 2014, Улму 2015. и Љубљани 2016.
Овогодишња конференција бавиће се темама “Угрожени Дунав: Шта можемо да учинимо?” и “Универзитети у транзицији”.
Академик Дејан Поповић, члан Организационог одбора осме конференције, каже да је Дунав угрожен на више начина, а у првом реду се то односи на контаминацију која потиче од индустрије.
- У горњем сливу, где је економија развијенија, а правила строжа, то је неупоредиво мање изражено у поређењу са стањем у доњем сливу. Дунав угрожавамо грађењем насипа за заштиту од поплава и посебно прављењем акумулација за хидроцентрале, јер тиме утичемо на природни ток Дунава што резултује променама обала и биосфере - објаснио је Поповић, наводећи да ће други правац рада на конференцији бити покушај да се у дунавској регији на бољи начин организује и, на неки начин, унифицира образовање.
- Сви смо у процесу болоњских промена, али су разлике од горњег слива Дунава до Црног мора и у образовању велике. Иако су неке од земаља у Европској унији, а неке нису, све оне се међусобно и у економском условима и у погледу образовања веома разликују - примећује Поповић.
Једна од тема биће, према његовим речима, и да ли се у Србији образује кадар који након завршетка школовања може да нађе посао или се школује зато што имамо наставнике за то.
У раду конференције учествоваће представници академија наука Аустрије, Немачке, Чешке, Мађарске, Молдавије, Црне Горе, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Украјине, Републике Српске, Бугарске и Македоније. Учешће ће узети и Европска федерација академија (ALLEA). Овај дводневни догађај реализује се у сарадњи Европске академије наука и уметности из Салцбурга и Српске академије наука и уметности.
В. Ц.