Српски научници развијају биосензор за рано откривање канцера
БЕОГРАД: Научници Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду развијају биосензор за рано откривање канцера дебелог црева и ректума, другог најчешћег злоћудног тумора у оболевању и смртности, а пројекат започет пре годину дана улази у другу, експерименталну фазу.
У тиму научника, које предводи др Александра Николић, је и студенткиња завршне године молекуларне биологије и физиологије Биолошког факултета Универзитета у Београду, Катарина Павловић, која за Танјуг каже да је пројекат започет пре годину дана ускоро улази у другу експерименталну фазу.
Како наводи, при крају је прва, биоинформатичка фаза у којој се, објашњава млада научница, истражује да ли регулаторни генски елементи, сегменти молекула ДНК, могу да осете малигнитет на нивоу молекула и да ли имају предиспозицију за прављење сензора.
Друга фаза је експериментална, у тој фази се научна предвиђања тестирају и развија се сензор", каже за Катарина којој је прошле године додељена Светосавска награда за научно-истраживачке радове о примени савремених технологија у биомедицини.
Истиче да информационе технологије имају велику примену у биологији и биомедицини, а да се биоинформатика развија као област која би требало да допринесе развијању дијагностичких метода за рано откривање канцера и других болести, али и лекова.
Катарина је и добитница признање "Жене у инжењерству" за рад о примени "надгледаног машинског учења у предвиђању типа физичке активности на основу података о убрзању".
То би, како је објаснила, могло да се примени у медицини као апликација за мобилне телефоне која би "процењивала" физичку активност пацијената и значајно скраћивала њихово болничко лечење.
"Сви имамо телефоне који мере број корака и убрзање, а на основу података о убрзању одређују се категорије – ход, трчање или седење... Сви ми ходамо различитом брзином, а то је важно да се процени јер онда пацијент не мора да остане у болници током читавог опоравка да би га лекари надгледали, већ може да буде код куће, а да лекари добијају информације о томе колико се креће, да ли осећа напор приликом активности...", објашњава Катарина.
Додаје да је реч о новој области, тзв. дигиталној фенотипији која се бави не само предвиђањем физичке активности већ целокупног менталног и физичког стања пацијента на основу различитих података који се могу добити путем разних платформи за мобилне телефоне.
Катарина каже да по завршетку студија планира да докторира из области које повезују информатику и биологију, а конкурисала је на неколико америчких универзитета који, како наводи, међу првима у свету инкорпорирају нове технологије у биомедицини.
Међутим, не искључује могућност да остане и настави школовање у Србији.
"У Србији се све више пажње посвећује науци, посебно финансијски, то је веома важно и охрабрујуће за младе научнике. Међутим, проблем је што се у науци, не само код нас, сталан посао добија након докторирања, али ни то није гаранција, тако да је за жене то посебно отежавајуће због заснивања породице", каже Катарина.
Ипак, примећује да се све више жена бави науком и истраживањима, пре свега у биологији, али и информатици која, каже, није резервисана за мушки пол и подсећа да су бројне жене у прошлости дале допринос развоју те области, попут Аде Фон Бајрон, ћерке енглеског песника лорда Бајрона и једне од првих програмера, која је, каже, развила програме за аналитичку машину, претечу данашњег компјутера.
"У бионформатици ту је Маргарет Дејхоф, једна од првих бионформатичара која је радила на оснивању база података протеина и гена, од којих су настале данашње базе. Она је творац скраћеница за аминокиселине које се и данас користе. Има много жена у науци, само им не посвећујемо толико пажње", наводи Катарина.
Она је и волонтер на Агрономском факултету у Чачку, на истраживањима која води професор Милан Николић, а која се односе на синтезу и карактеризацију материјала за изолацију ензима који су битна једињења за многе реакције у организмима, а које је тешко издвојити када се налазе у течним растворима, а да не изгубе своју функцију.
Тим Агрономског факултета истражује вишеслојне материјале који на специфичан начин прикупљају ензиме и омогућавају да се лакше издвоје.
"То би олакшавало научне експерименте, а слична логика се примењује и у фармакологији", наводи Катарина.