Сретење - Дан државности и сећање на жртве и идеале предака

Истог дана, председница Народне скупштине Маја Гојковић, у својству изасланика председника Републике, предводиће церемонију полагања венаца код Споменика Незнаном јунаку на Авали, у 9 часова, у пратњи делегације Министарства одбране и Војске Србије.

Централна државна церемонија прославе Сретења – Дана државности Србије одржава се у Орашцу, у 12 часова, где ће председница Владе Ана Брнабић положити венац код споменика вожду Карађорђу. Поред ње, почаст ће одати и председница Републике Српске Жељка Цвијановић. Обележавању Дана државности у Орашцу присуствоваће и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар одбране Србије Александар Вулин и начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милан Мојсиловић. Делегација Министарства одбране и Војске Србије положиће венац и у цркви Светог Ђорђа на Опленцу код Тополе.

Поводом празника, Војни музеј у Београду биће отворен 15. и 16. фебруара од 10 до 18 часова, а за све посетиоце изложбене поставке у овој војној установи улаз је бесплатан.

- На Сретење, државни празник Србије, ми Срби овога времена увек треба да се сетимо жртава и идеала на којима су наши славни преци градили нашу otaybinu и да чувамо наше Косово као неотуђиви део српске државе, поручио је министар иновација и технолошког развоја Ненад Поповић, честитајући грађанима Србије Дан државности.

Овај празник, у спомен на устанички скуп у Орашцу 1804, којим је почео Први српски устанак а тиме и борба за поновно успостављање државности и самосталности Србије, поново се слави после дуже паузе. Наиме, Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је овај државни празник укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002.

Грађани Србије 15. фебруара славе Дан државности Србије - Сретење. Слави се два дана, 15. и 16. фебруара, у знак сећања на два значајна историјска датума која битно опредељују културно-историјски и национални идентитет Срба. Први је устанички скуп у Орашцу 1804, којим је почео Први српски устанак а тиме и борба за поновно успостављање државности и самосталности Србије. Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је овај државни празник укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002.

Дан државности Србије обележава се и у спомен на чин проглашења (Сретењског) Устава Књажевине Србије (15. фебруар 1835). Српски обичај организовања важних догађаја на велике православне празнике обележио је и Сретење Господње, којим се прославља увођење Исуса Христа у Јерусалимски храм, 40 дана по његовом рођењу, а за које су везани многе преломне одлуке у српској историји.

На овај дан 1804. у Београдском пашалуку и шест околних нахија избио је Први српски устанак. Мада је почео као локална побуна против дахија, устанак је прерастао у вишегодишњи рат који ће историчари назвати „српском револуцијом“. Овај тренутак је представљао историјски прелом са којим су почели ослобађање и развој Србије као државе. На орашачкој устаничкој скупштини било присутно око 300 људи, међу којима су били Станоје Главаш, Хајдук-Вељко Петровић, Вуле Илић-Коларац, Алекса Дукић, Танаско Рајић, Хајдук Милета, Хајдук Кара Стева, Хајдук Милован, Милован и Радован Гарашанин.

Убрзо потом, уследио је и Други српски устанак, који је резултовао аутономијом Србије у оквиру Османског царства, стварањем Кнежевине Србије, која је своју државност учврстила и првим модерним уставом, чиме је из феудализма закорачила на савремену европску политичку сцену.

Почасни плотуни Гарде ВС

Почасном паљбом припадници Гарде Војске Србије, јуче су обележили Дан државности. Са Савског платоа на Калемегдану испаљено је десет плотуна из шест артиљеријских оруђа, а традиционалну почасну паљбу посматрали су бројни Београђани.

Крагујевац је био престоница Кнежевине Србије, када је на Сретење 1835. године, потврђена српска државност, доношењем првог српског устава. То је за Аустро-угарску, Русију и Османско царство био велики ударац, изазвавши бурне реакције и велики притисак међународне јавности, која се није слагала са чињеницом да једна мала балканска кнежевина има либералан, демократски устав, какав ни највеће државе у то време нису имале. Као највиши правни акт једне земље, гарантовао је слободу свима који дођу у Србију, националну еманципацију, разбијање феудалних установа и аутократске владавине и био је један од првих демократских устава у Европи. Садржао је свега 14 глава, односно 142 члана, али се у свему могла наслутити једна од најважнијих тековина француске буржоаске револуције, Декларација о правима човека и грађана.

Устав је написао лекар и дипломата Димитрије Давидовић, кога ће историја запамтити као првог српског новинара. Сретењски устав, састављен на основу француских уставних повеља, иако је поживео само до марта исте године, до данас остаје најмодернији и најлибералнији Устав који је Србија имала.

И. Вујанов