Sretenje - Dan državnosti i sećanje na žrtve i ideale predaka

Istog dana, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, u svojstvu izaslanika predsednika Republike, predvodiće ceremoniju polaganja venaca kod Spomenika Neznanom junaku na Avali, u 9 časova, u pratnji delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Centralna državna ceremonija proslave Sretenja – Dana državnosti Srbije održava se u Orašcu, u 12 časova, gde će predsednica Vlade Ana Brnabić položiti venac kod spomenika voždu Karađorđu. Pored nje, počast će odati i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Obeležavanju Dana državnosti u Orašcu prisustvovaće i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin i načelnik Generalštaba VS general-potpukovnik Milan Mojsilović. Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije položiće venac i u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole.

Povodom praznika, Vojni muzej u Beogradu biće otvoren 15. i 16. februara od 10 do 18 časova, a za sve posetioce izložbene postavke u ovoj vojnoj ustanovi ulaz je besplatan.

- Na Sretenje, državni praznik Srbije, mi Srbi ovoga vremena uvek treba da se setimo žrtava i ideala na kojima su naši slavni preci gradili našu otaybinu i da čuvamo naše Kosovo kao neotuđivi deo srpske države, poručio je ministar inovacija i tehnološkog razvoja Nenad Popović, čestitajući građanima Srbije Dan državnosti.

Ovaj praznik, u spomen na ustanički skup u Orašcu 1804, kojim je počeo Prvi srpski ustanak a time i borba za ponovno uspostavljanje državnosti i samostalnosti Srbije, ponovo se slavi posle duže pauze. Naime, Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ovaj državni praznik ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002.

Građani Srbije 15. februara slave Dan državnosti Srbije - Sretenje. Slavi se dva dana, 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva značajna istorijska datuma koja bitno opredeljuju kulturno-istorijski i nacionalni identitet Srba. Prvi je ustanički skup u Orašcu 1804, kojim je počeo Prvi srpski ustanak a time i borba za ponovno uspostavljanje državnosti i samostalnosti Srbije. Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ovaj državni praznik ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002.

Dan državnosti Srbije obeležava se i u spomen na čin proglašenja (Sretenjskog) Ustava Knjaževine Srbije (15. februar 1835). Srpski običaj organizovanja važnih događaja na velike pravoslavne praznike obeležio je i Sretenje Gospodnje, kojim se proslavlja uvođenje Isusa Hrista u Jerusalimski hram, 40 dana po njegovom rođenju, a za koje su vezani mnoge prelomne odluke u srpskoj istoriji.

Na ovaj dan 1804. u Beogradskom pašaluku i šest okolnih nahija izbio je Prvi srpski ustanak. Mada je počeo kao lokalna pobuna protiv dahija, ustanak je prerastao u višegodišnji rat koji će istoričari nazvati „srpskom revolucijom“. Ovaj trenutak je predstavljao istorijski prelom sa kojim su počeli oslobađanje i razvoj Srbije kao države. Na orašačkoj ustaničkoj skupštini bilo prisutno oko 300 ljudi, među kojima su bili Stanoje Glavaš, Hajduk-Veljko Petrović, Vule Ilić-Kolarac, Aleksa Dukić, Tanasko Rajić, Hajduk Mileta, Hajduk Kara Steva, Hajduk Milovan, Milovan i Radovan Garašanin.

Ubrzo potom, usledio je i Drugi srpski ustanak, koji je rezultovao autonomijom Srbije u okviru Osmanskog carstva, stvaranjem Kneževine Srbije, koja je svoju državnost učvrstila i prvim modernim ustavom, čime je iz feudalizma zakoračila na savremenu evropsku političku scenu.

Počasni plotuni Garde VS

Počasnom paljbom pripadnici Garde Vojske Srbije, juče su obeležili Dan državnosti. Sa Savskog platoa na Kalemegdanu ispaljeno je deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa, a tradicionalnu počasnu paljbu posmatrali su brojni Beograđani.

Kragujevac je bio prestonica Kneževine Srbije, kada je na Sretenje 1835. godine, potvrđena srpska državnost, donošenjem prvog srpskog ustava. To je za Austro-ugarsku, Rusiju i Osmansko carstvo bio veliki udarac, izazvavši burne reakcije i veliki pritisak međunarodne javnosti, koja se nije slagala sa činjenicom da jedna mala balkanska kneževina ima liberalan, demokratski ustav, kakav ni najveće države u to vreme nisu imale. Kao najviši pravni akt jedne zemlje, garantovao je slobodu svima koji dođu u Srbiju, nacionalnu emancipaciju, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine i bio je jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Sadržao je svega 14 glava, odnosno 142 člana, ali se u svemu mogla naslutiti jedna od najvažnijih tekovina francuske buržoaske revolucije, Deklaracija o pravima čoveka i građana.

Ustav je napisao lekar i diplomata Dimitrije Davidović, koga će istorija zapamtiti kao prvog srpskog novinara. Sretenjski ustav, sastavljen na osnovu francuskih ustavnih povelja, iako je poživeo samo do marta iste godine, do danas ostaje najmoderniji i najliberalniji Ustav koji je Srbija imala.

I. Vujanov