ШКОЛАРЦИ У ПАНДЕМИЈИ Приметна лоша концентрација и раздражљивост
Већина родитеља деце школског узраста (66%) сматра да је онлајн настава угушила мотивацију за учење, а од пропратних чинилаца помињу расположење детета (19%), недостатак радне атмосфере код куће (18%), висока очекивања и захтеве наставника (14%), те техничке проблеме са интернетом (11%), показује трећи талас Уницефовог Истраживања о утицају пандемије ковида 19 на породице са децом у Србији, спроведеног у марту ове године.
Пад мотивације нешто чешће примећују породице из градских средина и домаћинства са редукованим приходима током пандемије, а слабији квалитет учења посебно истичу високообразовани запослени родитељи, као и они који живе у урбаним подручјима. За скоро петину ђака, ванредне мере утицале су на ментално стање, које се погоршава што су они старији. Приметан је пораст потешкоћа са концентрацијом: у трећем таласу регистроване су код 29 одсто деце, док је исте проблеме у другом таласу имало 22 одсто ђака старости између 13 и 17 година и 19 процената деце узраста 7–12 година. Родитељи пријављују да се у протеклих месец дана деца суочавају са нервозом и раздражљивошћу (32%), а нешто мање извештавају о осећањима усамљености (21%) и узнемирености (18%).
Док 48 одсто одраслих углавном не опажа унапређење наставе на даљину у односу на први период пандемије, 39 одсто сматра да је овај вид школовања сада боље организован. Увођење комбинованог модела очигледно није посебно скратило време које посвећују учењу са децом, а 63 одсто њих каже да нису мењали начин на који су им досад помагали. Посматрањем транзиције понашања кроз таласе, уочава се да помоћ родитеља током онлајн наставе није изостала у 70 одсто домаћинстава са децом старости 7–12 година и у 40 одсто домаћинстава са децом старости 13–17 година.
Рекло би се да ће скраћени часови и неконтинуиран одлазак у школу повећати приходе приватних наставника. Међутим, како наводе у недавно објављеном истраживању, пандемија није утицала на њихово ангажовање, те је израчунато да приватне часове похађа 22% деце старости 7–17 година: 79% мајки/старатеља је у трећем таласу рекло како не користи услуге приватних наставника, седам одсто их ангажује у истом обиму као и раније, четири одсто је чак престало то да чини, а 10% каже да приватне часове плаћа у већој мери него раније.
Према анкети, већина деце има физичке активности и проводи време и напољу (68%). Коришћење дигиталних уређаја је очекивано више заступљено међу tinеjyеrima од 13. до 17. године: 14% школараца је готово увек на компјутеру, мобилном телефону или таблету, док 19% деце поред тога има неке додатне активности и интересовања (хоби, сликање, читање и сл.). По мишљењу 60 одсто старатеља деце старости 7–17 година која су учествовала у учењу на даљину, пандемија ће имати негативан ефекат на образовање. Такав став најјачи је међу запосленим члановима породица из градских подручја, док најсиромашнија домаћинства пре извештавају о позитивном ефекту онлајн наставе зато што деца развијају нове вештине.
С. М-ћ