РИСКАНТНА ОПЕРАЦИЈА РАСЦЕПЉЕНЕ АОРТЕ по новој методи, нови УСПЕХ КАРДИОХИРУРГА ИНСТИТУТА У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ
НОВИ САД: Кардиохирурзи Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици оперисали су по новој ФЕТ методи аорту 50-годишњег пацијента, који је већ оперисан пре три године због дисекције аорте, односно расцепа аорте.
Пошто је у питању реоперација, захват је ризичнији и комплекснији, јер подразумева и уклањање прираслица које су формиране као последица примооперације.
„Пацијенту је пре три године пукла аорта и тада му је замењен део аорте и урађена операција која му је спасла живот. Међутим, остатак аорте је подложан променама и њему је сада била потребна замена и лука аорте и силазне грудне аорте. Постављен му је специјалан хибридни графт који има два дела: стент графт и класичну хируршку протезу. У питању је веома комплексна процедура која се у Србији ради само у Београду и код нас у Институту, а проблем је што је у питању реоперација која је, у техничком смислу, значајно изазовнија и носи већи ризик„, испричао је за “Дневник” управник Клинике за кардиохирургију Института за КВБВ професор др Лазар Велицки.
Како је објаснио, аорта је највећи артеријски крвни суд у организму човека, магистрални крвни суд који излази из срца и дистрибуира крв до свих органа и ткива.
„Дисекција аорте је животно угрожавајуће стање. То је расцеп зида аорте, који може да доведе до катастрофалних ефеката. На сваких сат времена од тренутка настанка дисекције аорте, смртност је један одсто, а у случају акутне дисекције аорте без операције смртност је од 70 до 80 одсто. Стога је важно да се што пре уради дијагностика и да се пацијенти хитно упуте на хируршко збрињавање у наш институт”, рекао нам је др Велицки и напоменуо како је фактор ризика за настанак ове болести висок крвни притисак који није адекватно контролисан и лечен.
У овом захтевном захвату велику помоћ имали су од директора Клиничког центра “Дубрава” из Загреба професора др Игора Рудежа. Он је за “Дневник” казао како је у Институту поводом прокторисања, односно, својеврсне едукације колега.
„Када су у питању процедуре које су комплексне, како би се осигурала што боља веродостојност у погледу хируршке технике, у првих неколико случајева потребан је неко ко има велико искуство и може својим саветима и знањем да утиче на ток операције и пожељан исход. Урадио сам око 100 ових операција, од тога око 60 у Загребу, а остале у Румунији, Бугарској, Македонији, Србији и по другим градовима у Хрватској. Ниједан центар не може ово сам да почне да ради„, објаснио је др Рудеж и напоменуо како има добру сарадњу са колегама у Србији, те да је сарађивао са лекарима “Дедиња” и Клиничког центра Србије, као и са кардиохирурзима каменичког Института.
Напоменуо је како је ово компликован случај, али и да он има велико поверење у др Велицког и његову екипу, јер је и раније радио са њима.
„Приступ је комплекснији због прираслица и изненађења су могућа на сваком кораку, али зато смо ту“, поручио је др Рудеж пре операције.
Професор Велицки је истакао како је дисекција аорте све чешћа болест, те да годишње оперишу између 40 и 50 болесника. Неки, на жалост, не стигну да се дијагностикују на време и не стигну код њих, те умру услед пуцања аорте. У Институту се ради све више ових операција и стога што је дијагностика у регионалним центрима значајно узнапредовала.
„Симптом пуцања аорте је изненада настао веома интензиван бол у грудима који се шири у леђа, а може да буде маскиран сликом инфаркта миокарда или шлога. Пацијенти најчешће имају између 50 и 60 година”, рекао је др Велицки.
Операција траје од шест до осам сати и захтева припрему пацијента, који је уведен у анестезију пре уласка у салу. Сваки монитор у сали је укључен и показује виталне функције и параметре пацијента који је на операционом столу. И код ове операције се у једном тренутку зауставља срце и функцију срца и плућа преузима машина која одржава циркулацију. Оно што је посебно када говоримо о ФЕТ хирургији јесте потреба да се мозак одржи живим током саме процедуре што се постиже посебним системом перфузије артеријских грана за главу. Исто тако, специфичан је начин пласирања ФЕТ графта који се делом убацује у силазну грудну аорту у облику стент графт, док се други део користи како би се заменио сегмент лука аорте.
Каменички и загребачки хирург раде уиграно, као да су им заједничке операције свакодневне. Више сати им је било потребно само да отклоне све прираслице, како би уопште могли да приђу срцу. Анестезиолози проверавају дубину анестезије, као и виталне параметре, брину о лековима које пацијент треба да добије. Током операције раде се и анализе крви. Свако у сали је максимално сконцентрисан и посвећен током трајања операције.
„Оваква операција захтева стручност, врхунску технологију, као и тим од 12 до 15 људи који може да изнесе све од припреме, саме операције, до постоперативног опоравка и боравка пацијента у јединици интензивне неге. Радимо координисано и едуковано, како би резултат био адекватан„, напоменуо је професор Велицки и додао како већ имају још једног кандидата за ову операцију, којег ће урадити ове седмице.
Текст и фото: Љубица Петровић