Тема "Дневника": У плану изградња јавне гараже у комплексу Института у Сремској Каменици

Актуелном планском документацијом објекат је предвиђен на простору између Институтског пута и Улице мајора Тепића и, како се из пројектног задатка може приметити, имаће две подземне и исто толико надземних етажа (2Су+П+2), уз могућност паркирања возила на крову, док су колски и пешачки планирани с Институтског пута. 

Процењено вредност јавне набавке је 30 милиона динара, без пореза, односно толико ће коштати израда пројеката, нацрта, елабората и студије изводљивости, укључујући и истражне радове. Техничка документација мора бити завршена за 300 дана, будући да је на Порталу јавних набавки наведено да ће толико трајати споразум с одабраном пројектантском фирмом.  

Пошто ће гаража бити изграђена на територији парка, који је проглашен за споменик природе и под јурисдикцијом је Завода за заштиту споменика природе Војводине, одабрани пројектанти ће техничку документацију морату да усагласе с условима надлежне институције. 

„Од посебног је значаја изглед објекта, поготово фасада оријентисана ка прилазним путевима, којима се долази до самог комплекса Института. Пројектант мора да осмисли објекат у духу савремене архитектуре, применом савремених материјала и технолошких решења, имајући у виду да се налази у зони заштите Споменика природе, а у свему у складу и према условима издатих од стране имаоца јавних овлашћења”, наведено је у пројектном задатку.

Максимална зона изградње је око 3.184 квадратна метра, док је процењена бруто развијена површина објекта 13.000 квадрата, с тим да су у зависности од примењених техничких решења и разраде пројекта могућа одступања.  По корисној површини (више од 1.500 квадратних метара), планирана гаража код Института у Сремској Каменици спада у велике. Предвиђено је око 400 паркинг места, од чега десет одсто мора бити резервисано за возила особа с инвалидитетом. Осим тога, део простора ће бити намењен за паркирње електричних и хибридних возила, што подразумева и инсталирање одговарајуће опреме за пуњење. У зонама излаза и улаза би требало испланирати просторе за наплату, контролу и обезбеђење. 

Иако је планском документацијом предвиђен објекат Су+П +2, узимајући у обзир конфигурацију терена, објашњено је да је могуће искористити разлике у висинама, па пројектовати две полуукопане подземне етаже. Очекује се да ће на тај начин бити обезбеђен већи број паркинг места и ефикаснија искоришћеност локације. 

 „Планирана конструкција јавне гараже је армирано-бетонска, уз могућност примене и осталих ,материјала, а све у циљу употребе најсавременијих материјала и опреме. Конструктивним склопом предвидети несметано вођење инсталација, уз обезбеђење прописане унутрашње висине и несметано кретање људи“, објашњено је у пројектном задатку. 

Парк око болничких зграда пројектован као парк специјалне намене око Болнице за лечење туберкулозе и других плућних болести и представља законом заштићено подручје – споменик природе. Парк је иначе под заштитом од 1976. године, одлуком тадашње Скупштине града, а  2016. зона заштите је проширена. 

Нови план предвиђа да парковски простор у окружењу Института у Сремској Каменици буде максимално заштићен, уз додатно уређивање. Мањи број стабала биће уклоњен, због проширења капацитета, и то под одговарајућим условима надлежног завода за заштиту природе. Објашњено је да парковска површина представља једну од основних карактеристика планом обухваћеног простора, као и да има додатну здравствену улогу.

Комплекс Института обухвата простор ограничен Улицом Бранислава Букурова, са северозападне стране, Улицом Мајора Тепића с западне и државним путем првог реда Нови Сад - Рума с југоисточне. Објекте у том комплексу користе три високо специјализоване здравствене установе - институти за плућне болести, онкологију и кардиоваскулаерне болести, а ту се налази и Установа заједничких послова.    

Планом детаљне регулације, који је прошле године био на јавном увиду, урбанисти су предвидели проширење капацитета те здравствене установе, односно реконструкцију и доградњу старих, као и изградњу нових објеката, између осталог и две спратне гараже. Када је реч о саобраћајној инфраструктури, у плану је реконструкција саобраћајница, паркинга и тротоара али и градња нових. Као највећу интервенцију на саобраћајној мрежи, урбанисти су издвојили градњу кружне раскрснице на централном делу платоа. Та раскрница биће вишенаменска, па је планирано да ту буде и окретница за возила јавног градског превоза, док би на централном острву кружног тока могао да буде простор за слетање мањих хеликоптера. 

„Пројектант би требало да анализира и формира целовито саобраћајно решење, по потреби и потпуно нов концепт одвијања саобраћаја. Решење мора бити аргументовано и поткрепљено чињеницама и анализама постојећег и очекиваног обима саобраћаја у дугорочном периоду. Тренутно је уочљиво изузетно отежано одвијање саобраћаја на прилазима комплексу Института, пре свега у јутарњим часовима и на местима прилаза паркинг просторима. Таква ситуација отежава прилаз возилима хитне помоћи, што представља проблем, који дугорочно мора бити решен“, објаснили су надлежни у тендерској документацији. 

Како се може приметити, осим градње јавне гараже, предмет пројекта је реконструкција саобраћајница дужине око 4.000 метара и паркинга површине око 6.700 квадрата, али и око 4.600 квадрата тротоара. Планирана је градња нових саобраћајница дужине око 1.800 метара, паркинга површине око 1.600 квадрата и око 2.700 квадрата тротоара.

„Параметри дати у пројектном задатку за део саобраћајница и пратеће инфраструктуре су оквирни и њихова дужина и обим нису ограничавајући за пројектни задатак. Пројектант је у обавези да за комплетан обухват Институтског комплекса изради пројектно-техничку документацији у пуном обиму, са свим специфичним струкама и дисциплинама“, објашњено је у документацији објављеној на порталу јавних набавки. 

Понуде на тендер Управе за капитална улагања подносе се до 11. маја, а након закључивања уговора одабрани пројектанти ће техничку документацију, идејно решење, пројекат за грађевинску дозволу са техничком контролом и извођачки пројекат, морати да заврше за 300 календарских дана. 

Ј. Вукашиновић