RISKANTNA OPERACIJA RASCEPLJENE AORTE po novoj metodi, novi USPEH KARDIOHIRURGA INSTITUTA U SREMSKOJ KAMENICI

Pošto je u pitanju reoperacija, zahvat je rizičniji i kompleksniji, jer podrazumeva i uklanjanje priraslica koje su formirane kao posledica primooperacije.

„Pacijentu je pre tri godine pukla aorta i tada mu je zamenjen deo aorte i urađena operacija koja mu je spasla život. Međutim, ostatak aorte je podložan promenama i njemu je sada bila potrebna zamena i luka aorte i silazne grudne aorte. Postavljen mu je specijalan hibridni graft koji ima dva dela: stent graft i klasičnu hiruršku protezu. U pitanju je veoma kompleksna procedura koja se u Srbiji radi samo u Beogradu i kod nas u Institutu, a problem je što je u pitanju reoperacija koja je, u tehničkom smislu, značajno izazovnija i nosi veći rizik„, ispričao je za “Dnevnik” upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za KVBV profesor dr Lazar Velicki.

Kako je objasnio, aorta je najveći arterijski krvni sud u organizmu čoveka, magistralni krvni sud koji izlazi iz srca i distribuira krv do svih organa i tkiva.

„Disekcija aorte je životno ugrožavajuće stanje. To je rascep zida aorte, koji može da dovede do katastrofalnih efekata. Na svakih sat vremena od trenutka nastanka disekcije aorte, smrtnost je jedan odsto, a u slučaju akutne disekcije aorte bez operacije smrtnost je od 70 do 80 odsto. Stoga je važno da se što pre uradi dijagnostika i da se pacijenti hitno upute na hirurško zbrinjavanje u naš institut”, rekao nam je dr Velicki i napomenuo kako je faktor rizika za nastanak ove bolesti visok krvni pritisak koji nije adekvatno kontrolisan i lečen.

U ovom zahtevnom zahvatu veliku pomoć imali su od direktora Kliničkog centra “Dubrava” iz Zagreba profesora dr Igora Rudeža. On je za “Dnevnik” kazao kako je u Institutu povodom proktorisanja, odnosno, svojevrsne edukacije kolega.

„Kada su u pitanju procedure koje su kompleksne, kako bi se osigurala što bolja verodostojnost u pogledu hirurške tehnike, u prvih nekoliko slučajeva potreban je neko ko ima veliko iskustvo i može svojim savetima i znanjem da utiče na tok operacije i poželjan ishod. Uradio sam oko 100 ovih operacija, od toga oko 60 u Zagrebu, a ostale u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji, Srbiji i po drugim gradovima u Hrvatskoj. Nijedan centar ne može ovo sam da počne da radi„, objasnio je dr Rudež i napomenuo kako ima dobru saradnju sa kolegama u Srbiji, te da je sarađivao sa lekarima “Dedinja” i Kliničkog centra Srbije, kao i sa kardiohirurzima kameničkog Instituta.

Napomenuo je kako je ovo komplikovan slučaj, ali i da on ima veliko poverenje u dr Velickog i njegovu ekipu, jer je i ranije radio sa njima.

„Pristup je kompleksniji zbog priraslica i iznenađenja su moguća na svakom koraku, ali zato smo tu“, poručio je dr Rudež pre operacije.

Profesor Velicki je istakao kako je disekcija aorte sve češća bolest, te da godišnje operišu između 40 i 50 bolesnika. Neki, na žalost, ne stignu da se dijagnostikuju na vreme i ne stignu kod njih, te umru usled pucanja aorte. U Institutu se radi sve više ovih operacija i stoga što je dijagnostika u regionalnim centrima značajno uznapredovala.

„Simptom pucanja aorte je iznenada nastao veoma intenzivan bol u grudima koji se širi u leđa, a može da bude maskiran slikom infarkta miokarda ili šloga. Pacijenti najčešće imaju između 50 i 60 godina”, rekao je dr Velicki.

Operacija traje od šest do osam sati i zahteva pripremu pacijenta, koji je uveden u anesteziju pre ulaska u salu. Svaki monitor u sali je uključen i pokazuje vitalne funkcije i parametre pacijenta koji je na operacionom stolu. I kod ove operacije se u jednom trenutku zaustavlja srce i funkciju srca i pluća preuzima mašina koja održava cirkulaciju. Ono što je posebno kada govorimo o FET hirurgiji jeste potreba da se mozak održi živim tokom same procedure što se postiže posebnim sistemom perfuzije arterijskih grana za glavu. Isto tako, specifičan je način plasiranja FET grafta koji se delom ubacuje u silaznu grudnu aortu u obliku stent graft, dok se drugi deo koristi kako bi se zamenio segment luka aorte.

Kamenički i zagrebački hirurg rade uigrano, kao da su im zajedničke operacije svakodnevne. Više sati im je bilo potrebno samo da otklone sve priraslice, kako bi uopšte mogli da priđu srcu. Anesteziolozi proveravaju dubinu anestezije, kao i vitalne parametre, brinu o lekovima koje pacijent treba da dobije. Tokom operacije rade se i analize krvi. Svako u sali je maksimalno skoncentrisan i posvećen tokom trajanja operacije.

„Ovakva operacija zahteva stručnost, vrhunsku tehnologiju, kao i tim od 12 do 15 ljudi koji može da iznese sve od pripreme, same operacije, do postoperativnog oporavka i boravka pacijenta u jedinici intenzivne nege. Radimo koordinisano i edukovano, kako bi rezultat bio adekvatan„, napomenuo je profesor Velicki i dodao kako već imaju još jednog kandidata za ovu operaciju, kojeg će uraditi ove sedmice.

Tekst i foto: Ljubica Petrović