Реорганизован рад у Институту за плућне болести Војводине

Хитни случајеви се и даље примају, па и оперишу, а прошле недеље су телефоном и мејлом обавили 500 разговора с пацијентима, како би се због корона вируса избегло њихово долажење у болницу.

- У складу с актуелном епидемиолошком ситуацијом Институт за плућне болести Војводине је прилагодио своје активности, имајући у виду своју основну улогу, а то је обезбеђење континуитета здравствене заштите  за све плућне болеснике с територије Новог Сада и Војводине.

- Реорганизоване су поједине службе, како бисмо на адекватан и најбољи начин одговорили на новонастале  изазове. Због тога су пријемна служба, грудно-хируршка амбуланта и онколошка комисија привремено измештене у објекат Института у Мајевичкој улици, односно у Диспанзер за плућне болести. На тај начин смо обезебедили редовне контроле овим болесницима и спречили њихов долазак и контакт с пацијентима који леже у Институту – каже за “Дневник” директор Института за плућне болести Војводине професор др Илија Андријевић.

Такође, у циљу заштите здравственог особља, направљен је посебан режим рада, где лекари и сестре, после обављених смена користе слободне дане, како би се сачували и били способни за евентуално интензивније радно ангажовање, уколико дође до ескалације епидемије.

- И у условима  епидемије постоје пацијенти код којих је индиковано болничко лечење. У складу са стратегијом Секретаријата за здравство, поред хитних пулмолошких пацијената у Институту се хоспитализују пацијенти с упалом плућа код којих је prеthodnim тестирањем искључена ковид-19 инфекција. Због веће ефикасности два пулмолога с Института су свакодневно присутна у Инфективној клиници Клиничког центра Војводине, где заједно с инфектолозима решавају комплексније случајеве и, ако су негативни на корону, бивају упућени у Институт – наводи др Андријевић.

- Сви запослени на Институту: лекари, сестре, немедицинско особље, дају максимум у борби протов ове болести, односно у сузбијању епидемије. Поред лечења пацијената, лекари ИПБВ  готово свакодневно учествују на видео конференцијама с колегама из других медицинских центара Европе и Америке, усвајају актуелне информације и ставове у вези с епидемијом, како би најбоље помогли пацијентима. Сматрам да ће све ове активности, уз успешну кординацију Секретаријата за здравство, допринети томе да изађемо као победници из ове битке – поручио је др Андријевић.

Према његовим речима, поред тога, као хитни случајеви примају се пацијенти с изолованом грудно-хируршком траумом, као што су повреде грудног коша, преломи ребара, пнеумоторакс и друге болести. У свим овим случајевима води се рачуна о томе да пацијенти пре пријема прођу такозвану „црвену зону“ у Институту, због ригорозне контроле у спречавању „уношења“ вируса у ову установу и заштите лежећих пулмолошких, онколошких и кардиоваскуларних болесника.

- Што се тиче премештаја болесника из других здравствених установа, он се одвија уз prеthodni договор директора установа – напомиње др Андријевић.

Контролни прегледи се свакодневно обављају у Диспанзеру за плућне болести где раде специјалиста пулмологије, пулмолог–онколог у онколошкој комисији и грудни хирург. У prеthodnom периоду евидентиран је смањен број контролних прегледа.

- Поред информација које пацијенти могу да добију преко кол центра Института, сви лекари доступни су пацијентима, тако да је prеthodnе недеље обављено више од 500 разговора с пацијентима и биле су десетине мејл комуникација. У овим регистрованим разговорима контролише се стање пацијента, даје савет о корекцији терапије, термину контролних прегледа и свему осталом што је потребно – каже др Андријевић..

Када је реч о операцијама, у овом Институту се тренутно одвијају хитне операције и операције за хитна стања у пулмолошкој онкологији, као што су евакуације масивних плеуралних излива, плеуродеза.

- Хтео бих да нагласим да Институт за плућне болести нема листу чекања за операцију болесника с карциномом плућа. Сви пацијенти су приказани онколошком конзилијуму који је водио рачуна о томе да одлагање операције не доведе до прогресије болести, односно, сви онколошки пацијенти су на време оперисани или су добили такозвану неоађувантну терапију, након које ће се поново процењивати операбилност – објашњава директор Института др Андријевић.

Сем хируршког лечења, већина онколошких пацијената захтева наставак терапије зрачењем и хемиотерапијским протоколом, у зависности од типа карцинома. Терапија онколошких пацијената мора да буде интегрална и континуирана.

- У том смислу сви пацијенти с карциномом плућа наставили су да свакодневно примају хемиотерапијске протоколе у Дневној болници Института, као и радиотерапију у Центру за радиотерапију. Радиотерапију дневно добије око 30 пацијената, а 20 пацијената дневно добије хемиотерапију – навео је др Андријевић.

Љ. Петровић