Reorganizovan rad u Institutu za plućne bolesti Vojvodine

Hitni slučajevi se i dalje primaju, pa i operišu, a prošle nedelje su telefonom i mejlom obavili 500 razgovora s pacijentima, kako bi se zbog korona virusa izbeglo njihovo dolaženje u bolnicu.

- U skladu s aktuelnom epidemiološkom situacijom Institut za plućne bolesti Vojvodine je prilagodio svoje aktivnosti, imajući u vidu svoju osnovnu ulogu, a to je obezbeđenje kontinuiteta zdravstvene zaštite  za sve plućne bolesnike s teritorije Novog Sada i Vojvodine.

- Reorganizovane su pojedine službe, kako bismo na adekvatan i najbolji način odgovorili na novonastale  izazove. Zbog toga su prijemna služba, grudno-hirurška ambulanta i onkološka komisija privremeno izmeštene u objekat Instituta u Majevičkoj ulici, odnosno u Dispanzer za plućne bolesti. Na taj način smo obezebedili redovne kontrole ovim bolesnicima i sprečili njihov dolazak i kontakt s pacijentima koji leže u Institutu – kaže za “Dnevnik” direktor Instituta za plućne bolesti Vojvodine profesor dr Ilija Andrijević.

Takođe, u cilju zaštite zdravstvenog osoblja, napravljen je poseban režim rada, gde lekari i sestre, posle obavljenih smena koriste slobodne dane, kako bi se sačuvali i bili sposobni za eventualno intenzivnije radno angažovanje, ukoliko dođe do eskalacije epidemije.

- I u uslovima  epidemije postoje pacijenti kod kojih je indikovano bolničko lečenje. U skladu sa strategijom Sekretarijata za zdravstvo, pored hitnih pulmoloških pacijenata u Institutu se hospitalizuju pacijenti s upalom pluća kod kojih je prethodnim testiranjem isključena kovid-19 infekcija. Zbog veće efikasnosti dva pulmologa s Instituta su svakodnevno prisutna u Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine, gde zajedno s infektolozima rešavaju kompleksnije slučajeve i, ako su negativni na koronu, bivaju upućeni u Institut – navodi dr Andrijević.

- Svi zaposleni na Institutu: lekari, sestre, nemedicinsko osoblje, daju maksimum u borbi protov ove bolesti, odnosno u suzbijanju epidemije. Pored lečenja pacijenata, lekari IPBV  gotovo svakodnevno učestvuju na video konferencijama s kolegama iz drugih medicinskih centara Evrope i Amerike, usvajaju aktuelne informacije i stavove u vezi s epidemijom, kako bi najbolje pomogli pacijentima. Smatram da će sve ove aktivnosti, uz uspešnu kordinaciju Sekretarijata za zdravstvo, doprineti tome da izađemo kao pobednici iz ove bitke – poručio je dr Andrijević.

Prema njegovim rečima, pored toga, kao hitni slučajevi primaju se pacijenti s izolovanom grudno-hirurškom traumom, kao što su povrede grudnog koša, prelomi rebara, pneumotoraks i druge bolesti. U svim ovim slučajevima vodi se računa o tome da pacijenti pre prijema prođu takozvanu „crvenu zonu“ u Institutu, zbog rigorozne kontrole u sprečavanju „unošenja“ virusa u ovu ustanovu i zaštite ležećih pulmoloških, onkoloških i kardiovaskularnih bolesnika.

- Što se tiče premeštaja bolesnika iz drugih zdravstvenih ustanova, on se odvija uz prethodni dogovor direktora ustanova – napominje dr Andrijević.

Kontrolni pregledi se svakodnevno obavljaju u Dispanzeru za plućne bolesti gde rade specijalista pulmologije, pulmolog–onkolog u onkološkoj komisiji i grudni hirurg. U prethodnom periodu evidentiran je smanjen broj kontrolnih pregleda.

- Pored informacija koje pacijenti mogu da dobiju preko kol centra Instituta, svi lekari dostupni su pacijentima, tako da je prethodne nedelje obavljeno više od 500 razgovora s pacijentima i bile su desetine mejl komunikacija. U ovim registrovanim razgovorima kontroliše se stanje pacijenta, daje savet o korekciji terapije, terminu kontrolnih pregleda i svemu ostalom što je potrebno – kaže dr Andrijević..

Kada je reč o operacijama, u ovom Institutu se trenutno odvijaju hitne operacije i operacije za hitna stanja u pulmološkoj onkologiji, kao što su evakuacije masivnih pleuralnih izliva, pleurodeza.

- Hteo bih da naglasim da Institut za plućne bolesti nema listu čekanja za operaciju bolesnika s karcinomom pluća. Svi pacijenti su prikazani onkološkom konzilijumu koji je vodio računa o tome da odlaganje operacije ne dovede do progresije bolesti, odnosno, svi onkološki pacijenti su na vreme operisani ili su dobili takozvanu neoađuvantnu terapiju, nakon koje će se ponovo procenjivati operabilnost – objašnjava direktor Instituta dr Andrijević.

Sem hirurškog lečenja, većina onkoloških pacijenata zahteva nastavak terapije zračenjem i hemioterapijskim protokolom, u zavisnosti od tipa karcinoma. Terapija onkoloških pacijenata mora da bude integralna i kontinuirana.

- U tom smislu svi pacijenti s karcinomom pluća nastavili su da svakodnevno primaju hemioterapijske protokole u Dnevnoj bolnici Instituta, kao i radioterapiju u Centru za radioterapiju. Radioterapiju dnevno dobije oko 30 pacijenata, a 20 pacijenata dnevno dobije hemioterapiju – naveo je dr Andrijević.

LJ. Petrović