Право на прву шансу остварило пет доктора наука

Од пристиглих шест пријава прихваћене су пет, за шта је ресорни секретаријат издвојио око шест милиона динара. Кандидати су дошли махом са Универзитета у Новом Саду - Филозофски факултет, Пољопривредни факултет и Академија уметности, док је један докторант са Економског факултета у Суботици, а други са Института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

- Ово није тако масован скуп али је врло важан јер сведочи да водимо рачуна и о онима који можда нису препознати у некој почетној фази свог научног стваралаштва, али су направили велики искорак, урадили су докторску дисертацију и показали да владају научним методима, да су се у научној делатности препоручили својим разумевањем читавог процеса, али су остали мало скрајнути – рекао је покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић приликом уручивања уговора. – Некад систем не може да препозна квалитет, а наша намера није да на било који начин доводимо у питање пуну аутономију начне заједнице, него да вам помогнемо да покажете свој таленат и квалитет, да се укључите у реализацију одређених пројеката и верујем да, на темељу тог легитимитета, остварите своја легална права. Сви ви сте прави представници патриотског и одговорног односа према себи и према друштву, а ми смо ту да вам дамо прву шансу и задовољство је што ово радимо годинама, јер је реч о доброј пракси покрајинског секретаријата.

Соња Јанков са Академије уметности у Новом Саду једна је од кандидаткиња која је прошла на конкурсу „Право на прву шансу” и то са радом који представља интермедијално истраживање у оквиру ког се бави савременим уметницима и њиховим цитирањем дизајна.

- Овај уговор ми много значи јер јако је добра шанса, прилика и пракса за младе докторе наука и феноменално је за нас који крећемо у нове авантуре, истраживања и тражимо даље институције са којима ћемо сарађивати – истиче Јанков и додаје да јој је ово велики подстрек да размишља о даљем начину истраживања кроз пројекте како би се бавила науком што је више могуће.

Са Пољопривредног факултета је Амела Грекса, која је са својом менторком ванредном професорком Јасном Грабић као подршком у сваком смислу, примила уговор на основу научноистраживачког рада под називом „Испитивање потенцијала за примену биоретенционих односно кишних вртова на територији Новог Сада у циљу прикупљања и третирања атмосферске воде”.

- То је тема којом се бавим већ неколико година како у раду тако и у пракси, а циљ ми је да популаризујем ова решења и да се она у будућности примењују, с обзиром на то да су мултидисциплинарна, односно мултифункционална и односе се првенствено на појаву урбаних поплава на саобраћајницама, паркинзима и слично – објашњава Грекса, која је током школовања повезала пејзажну архитектуру и уређење вода. – Ова прилика ми значи много, првенствено јер смо покренули нека истраживања која сад можемо озбиљније да наставимо, самим тим и да дамо мало конкретније податке који могу да се примене у пракси.

Према речима менторке Грабић, реч је о мултидисциплинарној теми која се тиче повезивања лепог и корисног, односно одвођења сувишних вода лепим и декоративним инсталацијама које су пејзажно архитектонски обликоване. Том приликом је истакла да је у Новом Саду, конкретнона Лиману 2, реализовано једно решење илити кишна башта, надајући се да ће се и остале идеје конкретизовати кроз ову прву шансу.

- Важно је да препознамо квалитет али и континуитет, јер то су особености једног модерног друштва, а за развојну економију потребни су управо овакви људи, јер пред нама су прилике које ће сведочити о томе колико смо спремили људски капитал за изазове времена – закључио је секретар Милошевић.

Текст и фото: Л. Радловачки