Pravo na prvu šansu ostvarilo pet doktora nauka

Od pristiglih šest prijava prihvaćene su pet, za šta je resorni sekretarijat izdvojio oko šest miliona dinara. Kandidati su došli mahom sa Univerziteta u Novom Sadu - Filozofski fakultet, Poljoprivredni fakultet i Akademija umetnosti, dok je jedan doktorant sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, a drugi sa Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

- Ovo nije tako masovan skup ali je vrlo važan jer svedoči da vodimo računa i o onima koji možda nisu prepoznati u nekoj početnoj fazi svog naučnog stvaralaštva, ali su napravili veliki iskorak, uradili su doktorsku disertaciju i pokazali da vladaju naučnim metodima, da su se u naučnoj delatnosti preporučili svojim razumevanjem čitavog procesa, ali su ostali malo skrajnuti – rekao je pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević prilikom uručivanja ugovora. – Nekad sistem ne može da prepozna kvalitet, a naša namera nije da na bilo koji način dovodimo u pitanje punu autonomiju načne zajednice, nego da vam pomognemo da pokažete svoj talenat i kvalitet, da se uključite u realizaciju određenih projekata i verujem da, na temelju tog legitimiteta, ostvarite svoja legalna prava. Svi vi ste pravi predstavnici patriotskog i odgovornog odnosa prema sebi i prema društvu, a mi smo tu da vam damo prvu šansu i zadovoljstvo je što ovo radimo godinama, jer je reč o dobroj praksi pokrajinskog sekretarijata.

Sonja Jankov sa Akademije umetnosti u Novom Sadu jedna je od kandidatkinja koja je prošla na konkursu „Pravo na prvu šansu” i to sa radom koji predstavlja intermedijalno istraživanje u okviru kog se bavi savremenim umetnicima i njihovim citiranjem dizajna.

- Ovaj ugovor mi mnogo znači jer jako je dobra šansa, prilika i praksa za mlade doktore nauka i fenomenalno je za nas koji krećemo u nove avanture, istraživanja i tražimo dalje institucije sa kojima ćemo sarađivati – ističe Jankov i dodaje da joj je ovo veliki podstrek da razmišlja o daljem načinu istraživanja kroz projekte kako bi se bavila naukom što je više moguće.

Sa Poljoprivrednog fakulteta je Amela Greksa, koja je sa svojom mentorkom vanrednom profesorkom Jasnom Grabić kao podrškom u svakom smislu, primila ugovor na osnovu naučnoistraživačkog rada pod nazivom „Ispitivanje potencijala za primenu bioretencionih odnosno kišnih vrtova na teritoriji Novog Sada u cilju prikupljanja i tretiranja atmosferske vode”.

- To je tema kojom se bavim već nekoliko godina kako u radu tako i u praksi, a cilj mi je da popularizujem ova rešenja i da se ona u budućnosti primenjuju, s obzirom na to da su multidisciplinarna, odnosno multifunkcionalna i odnose se prvenstveno na pojavu urbanih poplava na saobraćajnicama, parkinzima i slično – objašnjava Greksa, koja je tokom školovanja povezala pejzažnu arhitekturu i uređenje voda. – Ova prilika mi znači mnogo, prvenstveno jer smo pokrenuli neka istraživanja koja sad možemo ozbiljnije da nastavimo, samim tim i da damo malo konkretnije podatke koji mogu da se primene u praksi.

Prema rečima mentorke Grabić, reč je o multidisciplinarnoj temi koja se tiče povezivanja lepog i korisnog, odnosno odvođenja suvišnih voda lepim i dekorativnim instalacijama koje su pejzažno arhitektonski oblikovane. Tom prilikom je istakla da je u Novom Sadu, konkretnona Limanu 2, realizovano jedno rešenje iliti kišna bašta, nadajući se da će se i ostale ideje konkretizovati kroz ovu prvu šansu.

- Važno je da prepoznamo kvalitet ali i kontinuitet, jer to su osobenosti jednog modernog društva, a za razvojnu ekonomiju potrebni su upravo ovakvi ljudi, jer pred nama su prilike koje će svedočiti o tome koliko smo spremili ljudski kapital za izazove vremena – zaključio je sekretar Milošević.

Tekst i foto: L. Radlovački