ПОТРЕСНА ПРИЧА Како је 6-годишња девојчица страдала на граници ХР и СРБ

Његова породица, након што је годину дана чекала у кампу у Србиј и надала се да ће добити легалан пролаз до Мађарске, одлучила је да границу пређе илегално.



„Два сата смо пролазили кроз Хрватску када нас је полиција ухватила и рекла да се морамо вратити у Србију. Било нас је осморо те ноћи, 20. или 21. новембра. Било је мрачно и били смо уморни. Моја је мајка питала да нам допусте да тамо проведемо ноћ, јер смо путовали с двојицом мале браће, од којих један има три године, а други годину и шест месеци“, преноси Рашидову изјаву Јутарњи лист.



„Полиција нам је рекла да нас води на пруге,а  тамо је био мрак. Нико није рекао ништа о возу, нико нас није упозорио. Нисмо знали. Ходали смо и изненада смо зачули звук воза. Сви смо скочили на страну - сви, осим Мадине. Воз се зауставио, а кроз светло сам видео  како лежи лицем окренута према земљи. Пришао сам јој, подигао главу и видио крв. Подигао сам је и узео је у своје руке’, написао је Рашид.



Стравична судбина девојчице чија је породица побегла из земље због претњи смрћу, брзо се проширила интернетом, а овим се случајем позабавио и британски Гардијан. 

Кад је воз ударио шестогодишњу Мадину Хусини, њина је породица у паници дотрчала до хрватске граничне полиције преклињући их за помоћ док су на рукама носили њено малаксало тело. Мадинина мајка Муслима Хусини рекла је за британски лист да се нису имали коме другоме обратити.



Породица Хусини напустила је свој дом након што је отац Рахмат Шах добио више претњи смрћу јер ради у полицији. Прво су преселили у главни град Афганистана, Кабул, но претње су ишле за њима па су одлучили да крену према Европи почетком 2016. Годину дана касније стигли су у Србију.



Како пише британски лист, хрватске власти негирају да су Мадина и њена породица икад ступили на хрватску територију и да је гранична полиција одиграла било какву улогу у враћању ове породице преко пруге. Кажу да је породица била с друге стране пруге кад је дете ударио воз, али су на хрватској страни потражили помоћ.

„Наглашавамо да хрватска гранична полиција није ни на који начин придонела или узроковала страдавање и смрт детета’, саопштили су из хрватског МУП-а додајући да при поступању с избеглицама поштују све европске законе.

Међутим, многе хуманитарне организације причају другу причу наводећи да имају документовано стотине случајева да се са хрватске територије враћају људи који имају легално право да траже азил, а притом често користе насилне методе.

Муслима је испричала да су пругу прелазили по мрклом мраку о да је била сконцентрисана на старију кћер која је тетурала због умора и пала док је пролазио воз.

Тад је схватила да нема њене миљенице. Уз помоћ светла на мобилном телефону пронашао ју је Мединин старији брат. Надали су се да је само пала, али онда су видели крв.

„Рашид јој је скинуо капу и видио крв. Крви је било посвуда. Подигла сам је и није давала знакове живота’, прича Муслима.

Појурили су полицији по помоћ, али су их они само све потрпали у комби. Дете су пребацили у кола хитне помоћи, но Муслими нису дозволили да буде крај свог ње. Тело ћерке је поновно видела неколико дана касније.

Како кажу, нису знали нити су им хрватски полицајци рекли где су одвели малу Мадину.

„Моја мајка је стално испитивала: Где је моје дијете? И хтели смо да идемо у Загреб, аполиција нам је рекла да је Мадина одведена у београдску болницу. Одлучили смо да одемо у Београд, али су нам да Мадина никада није била тамо“, сведочио је Расхид.



„Увек се смејала, увек. Сви су је волели. Јако је пуно причала, али није била досадна, била је слатка. А овде  су је третирали попут животиње, попут пса. Тако мало телешце, а нису се понашали према њој као према особи“, рекла је старија сестра Нилаб (17) са сузама у очима.

Наредних дана су покушавали да дођу до информација где се налази Мадинино тело и кад ће је моћи да је сахране, те да ли уопште мртва…

Ту кобну ноћ провели су у полицији у Србији још увек прљави од Мединине крви, промрзли, гладни и очајни од туге. Данима су чекали потврду да је мртва и да могу преузети њино тело, и то су успели тек уз помоћ хуманитарних организација.



Мадинин гроб налази се на рубу локалног гробља крај Шида. Њен гроб нема никакве ознаке, но њина се породица моли да је не забораве.

„Молимо вас, проширите нашу причу јер она је дошла у ову земљу пуна наде“, рекао је њен отац за Гардијан.