POTRESNA PRIČA Kako je 6-godišnja devojčica stradala na granici HR i SRB
Pre tačno dve sedmice , 24. novembra, neprofitna organizacija Are You Serious? Objavila je na Fejsbuku potresno svedočanstvo 15-godišnjeg Afganistanca Rašida čija je sestra poginula prelazeći prugu usred noći na granici Hrvatske i Srbije.
Njegova porodica, nakon što je godinu dana čekala u kampu u Srbij i nadala se da će dobiti legalan prolaz do Mađarske, odlučila je da granicu pređe ilegalno.
„Dva sata smo prolazili kroz Hrvatsku kada nas je policija uhvatila i rekla da se moramo vratiti u Srbiju. Bilo nas je osmoro te noći, 20. ili 21. novembra. Bilo je mračno i bili smo umorni. Moja je majka pitala da nam dopuste da tamo provedemo noć, jer smo putovali s dvojicom male braće, od kojih jedan ima tri godine, a drugi godinu i šest meseci“, prenosi Rašidovu izjavu Jutarnji list.
„Policija nam je rekla da nas vodi na pruge,a tamo je bio mrak. Niko nije rekao ništa o vozu, niko nas nije upozorio. Nismo znali. Hodali smo i iznenada smo začuli zvuk voza. Svi smo skočili na stranu - svi, osim Madine. Voz se zaustavio, a kroz svetlo sam video kako leži licem okrenuta prema zemlji. Prišao sam joj, podigao glavu i vidio krv. Podigao sam je i uzeo je u svoje ruke’, napisao je Rašid.
Stravična sudbina devojčice čija je porodica pobegla iz zemlje zbog pretnji smrću, brzo se proširila internetom, a ovim se slučajem pozabavio i britanski Gardijan.
Kad je voz udario šestogodišnju Madinu Husini, njina je porodica u panici dotrčala do hrvatske granične policije preklinjući ih za pomoć dok su na rukama nosili njeno malaksalo telo. Madinina majka Muslima Husini rekla je za britanski list da se nisu imali kome drugome obratiti.
Porodica Husini napustila je svoj dom nakon što je otac Rahmat Šah dobio više pretnji smrću jer radi u policiji. Prvo su preselili u glavni grad Afganistana, Kabul, no pretnje su išle za njima pa su odlučili da krenu prema Evropi početkom 2016. Godinu dana kasnije stigli su u Srbiju.
Kako piše britanski list, hrvatske vlasti negiraju da su Madina i njena porodica ikad stupili na hrvatsku teritoriju i da je granična policija odigrala bilo kakvu ulogu u vraćanju ove porodice preko pruge. Kažu da je porodica bila s druge strane pruge kad je dete udario voz, ali su na hrvatskoj strani potražili pomoć.
„Naglašavamo da hrvatska granična policija nije ni na koji način pridonela ili uzrokovala stradavanje i smrt deteta’, saopštili su iz hrvatskog MUP-a dodajući da pri postupanju s izbeglicama poštuju sve evropske zakone.
Međutim, mnoge humanitarne organizacije pričaju drugu priču navodeći da imaju dokumentovano stotine slučajeva da se sa hrvatske teritorije vraćaju ljudi koji imaju legalno pravo da traže azil, a pritom često koriste nasilne metode.
Muslima je ispričala da su prugu prelazili po mrklom mraku o da je bila skoncentrisana na stariju kćer koja je teturala zbog umora i pala dok je prolazio voz.
Tad je shvatila da nema njene miljenice. Uz pomoć svetla na mobilnom telefonu pronašao ju je Medinin stariji brat. Nadali su se da je samo pala, ali onda su videli krv.
„Rašid joj je skinuo kapu i vidio krv. Krvi je bilo posvuda. Podigla sam je i nije davala znakove života’, priča Muslima.
Pojurili su policiji po pomoć, ali su ih oni samo sve potrpali u kombi. Dete su prebacili u kola hitne pomoći, no Muslimi nisu dozvolili da bude kraj svog nje. Telo ćerke je ponovno videla nekoliko dana kasnije.
Kako kažu, nisu znali niti su im hrvatski policajci rekli gde su odveli malu Madinu.
„Moja majka je stalno ispitivala: Gde je moje dijete? I hteli smo da idemo u Zagreb, apolicija nam je rekla da je Madina odvedena u beogradsku bolnicu. Odlučili smo da odemo u Beograd, ali su nam da Madina nikada nije bila tamo“, svedočio je Rashid.
„Uvek se smejala, uvek. Svi su je voleli. Jako je puno pričala, ali nije bila dosadna, bila je slatka. A ovde su je tretirali poput životinje, poput psa. Tako malo telešce, a nisu se ponašali prema njoj kao prema osobi“, rekla je starija sestra Nilab (17) sa suzama u očima.
Narednih dana su pokušavali da dođu do informacija gde se nalazi Madinino telo i kad će je moći da je sahrane, te da li uopšte mrtva…
Tu kobnu noć proveli su u policiji u Srbiji još uvek prljavi od Medinine krvi, promrzli, gladni i očajni od tuge. Danima su čekali potvrdu da je mrtva i da mogu preuzeti njino telo, i to su uspeli tek uz pomoć humanitarnih organizacija.
Madinin grob nalazi se na rubu lokalnog groblja kraj Šida. Njen grob nema nikakve oznake, no njina se porodica moli da je ne zaborave.
„Molimo vas, proširite našu priču jer ona je došla u ovu zemlju puna nade“, rekao je njen otac za Gardijan.