Послодавци и даље немају "слуха" за материнство

На представљању Посебног извештаја о дискриминацији у области рада и запошљавања за период од 2010. до 2019. године, који ће бити представљен и у Народној скупштини, као и резултата истраживања Дискриминација на тржишту рада, повереница Бранкица Јанковић каже да су према броју притужби жене и даље најдискриминисаније на тржишту рада.

Према њеним речима, оне се најчешће жале на то што послодавци немају "слуха" у вези са материнством и негом детета, те се дешава да, наводи Јанковић, буду "спуштене" на ниже радно место, па и до тога да добију отказ након породиљског одсуства.

"Због тога смо прошле године и покренули једну стратешку парницу", каже Јанковић и додаје да се жене генерално суочавају и са тежим напредовањем током читавог радног односа.

Притужбе се, додаје, односе и на старије грађане између 50 и 55 година, који добијају отказ због схватања послодавца да су ти људи мање ефикасни или продуктиви.

С друге стране, млађи се сусрећу са ставом послодавца да немају довољно искуства, што, истиче Јанковић, јесте тачно, указујући да и млади то искуство морају негде да стекну.

Проблем на тржишту рада је, наводи повереница, давање предности приликом запошљавања припадницима владајућих политичких партија, што је, оценује, проблем који Србија "вуче" деценијама.

Особе са инвалидитетом се, такође, суочавају са дискриминацијом на тржишту рада у Србији, каже Јанковић, уз објашњење да се они жале на неприступачност објектима радног места, али и на предрасуде и неспремност послодаваца да их третира на једнак начин као остале запослене.

Када је реч о националној припадности, највећи број притужби стигао је за дискриминацију Рома и Ромкиња, истиче Јанковић и износи податак да чак 90 одсто ромских породица немају ниједног члана породице који ради.

Јанковић каже да о броју притужби за 2019. још немају податке, али да се претпоставља да је број предмета сличан прошлогодишњем, између 1.400 и 1.500 притужби.

Институција Повереника поступала је у решавању 80 до 90 одсто тих случајева, наводи Јанковић.

Сматра да за разлику од 2010. године, када је институција Повереника почела са радом и када су грађани о њеном постојању били потпуно неинформисани, данас, каже Јанковић, постоји повећана свесност грађана и охрабреност да шаљу притужбе у вези са дискрминацијом.

Јанковић је указала и да се дешава да одређени број притужби нема везе са дискриминацијом, јер се испостави, објашњава, да се ради о повреди неког другог права из радног односа, а не о повреди права на забрану дискриминације.

Уз помоћ Немачке сарадње у Србији (ГИЗ) израђен је и извештај "Дискриминација на тржишту рада" о перцепцији дискриминације свих актера који учествују на тржишту рада, који је показао да постоји висока сагласност послодаваца, запослених и незапослених да је дискриминација изузетно распрострањена.

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб каже да Србија није изузетак, већ да је тема дискриминације актуелна и у Немачкој и којој је посвећена значајна пажња.

Према његовим речима, у Немачкој жене зарађују знатно мање него мушкарци, али се са дискрминацијом суочавају и становници са миграционим пореклом, међу којима су и они из Србије.

Шиб истиче да је дискриминација штетна по земљу, друштво и привредни развој, те да је зато важно борити се против ње.

Пројектни менаџер у ГИЗ-у Петар Антић каже да је истраживање "Дискриминација на тржишту рада" рађено на 1.115 испитаника, међу којима су послодавци, запослени и незапослени.

Каже да је истраживање показало и да 30 одсто незапослених лица није свесно да постоји институција задужена за зашиту дискриминације.

"То говори да постоји потреба за даљим радом на њиховој едукацији и јачању свести о постојећим механизмима у борби против дискриминације", закључио је Антић.