Poslodavci i dalje nemaju "sluha" za materinstvo

Na predstavljanju Posebnog izveštaja o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja za period od 2010. do 2019. godine, koji će biti predstavljen i u Narodnoj skupštini, kao i rezultata istraživanja Diskriminacija na tržištu rada, poverenica Brankica Janković kaže da su prema broju pritužbi žene i dalje najdiskriminisanije na tržištu rada.

Prema njenim rečima, one se najčešće žale na to što poslodavci nemaju "sluha" u vezi sa materinstvom i negom deteta, te se dešava da, navodi Janković, budu "spuštene" na niže radno mesto, pa i do toga da dobiju otkaz nakon porodiljskog odsustva.

"Zbog toga smo prošle godine i pokrenuli jednu stratešku parnicu", kaže Janković i dodaje da se žene generalno suočavaju i sa težim napredovanjem tokom čitavog radnog odnosa.

Pritužbe se, dodaje, odnose i na starije građane između 50 i 55 godina, koji dobijaju otkaz zbog shvatanja poslodavca da su ti ljudi manje efikasni ili produktivi.

S druge strane, mlađi se susreću sa stavom poslodavca da nemaju dovoljno iskustva, što, ističe Janković, jeste tačno, ukazujući da i mladi to iskustvo moraju negde da steknu.

Problem na tržištu rada je, navodi poverenica, davanje prednosti prilikom zapošljavanja pripadnicima vladajućih političkih partija, što je, ocenuje, problem koji Srbija "vuče" decenijama.

Osobe sa invaliditetom se, takođe, suočavaju sa diskriminacijom na tržištu rada u Srbiji, kaže Janković, uz objašnjenje da se oni žale na nepristupačnost objektima radnog mesta, ali i na predrasude i nespremnost poslodavaca da ih tretira na jednak način kao ostale zaposlene.

Kada je reč o nacionalnoj pripadnosti, najveći broj pritužbi stigao je za diskriminaciju Roma i Romkinja, ističe Janković i iznosi podatak da čak 90 odsto romskih porodica nemaju nijednog člana porodice koji radi.

Janković kaže da o broju pritužbi za 2019. još nemaju podatke, ali da se pretpostavlja da je broj predmeta sličan prošlogodišnjem, između 1.400 i 1.500 pritužbi.

Institucija Poverenika postupala je u rešavanju 80 do 90 odsto tih slučajeva, navodi Janković.

Smatra da za razliku od 2010. godine, kada je institucija Poverenika počela sa radom i kada su građani o njenom postojanju bili potpuno neinformisani, danas, kaže Janković, postoji povećana svesnost građana i ohrabrenost da šalju pritužbe u vezi sa diskrminacijom.

Janković je ukazala i da se dešava da određeni broj pritužbi nema veze sa diskriminacijom, jer se ispostavi, objašnjava, da se radi o povredi nekog drugog prava iz radnog odnosa, a ne o povredi prava na zabranu diskriminacije.

Uz pomoć Nemačke saradnje u Srbiji (GIZ) izrađen je i izveštaj "Diskriminacija na tržištu rada" o percepciji diskriminacije svih aktera koji učestvuju na tržištu rada, koji je pokazao da postoji visoka saglasnost poslodavaca, zaposlenih i nezaposlenih da je diskriminacija izuzetno rasprostranjena.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib kaže da Srbija nije izuzetak, već da je tema diskriminacije aktuelna i u Nemačkoj i kojoj je posvećena značajna pažnja.

Prema njegovim rečima, u Nemačkoj žene zarađuju znatno manje nego muškarci, ali se sa diskrminacijom suočavaju i stanovnici sa migracionim poreklom, među kojima su i oni iz Srbije.

Šib ističe da je diskriminacija štetna po zemlju, društvo i privredni razvoj, te da je zato važno boriti se protiv nje.

Projektni menadžer u GIZ-u Petar Antić kaže da je istraživanje "Diskriminacija na tržištu rada" rađeno na 1.115 ispitanika, među kojima su poslodavci, zaposleni i nezaposleni.

Kaže da je istraživanje pokazalo i da 30 odsto nezaposlenih lica nije svesno da postoji institucija zadužena za zašitu diskriminacije.

"To govori da postoji potreba za daljim radom na njihovoj edukaciji i jačanju svesti o postojećim mehanizmima u borbi protiv diskriminacije", zaključio je Antić.