Поповић: Одржива урбанизација кључ за одрживи развој

БЕОГРАД: Уједињене нације процењују да ће до 2025. године чак 70 одсто становништва живети у градовима, а министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић истиче да паметни градови нису могући без паметних грађана који живе у хармонији са технологијом - са свим потребним знањама и вештинама.



Поповић је на конференцији о паметним градовима Јуигоисточне Европе, Смарт City СЕЕ19, истакао да је одржива урбанизација кључ за одрживи развој наше цивилизације.То је поткрепио подацима да је 2009. године први пут у историји број становника у руралним и урбаним срединама био изједначен, а да данас, само 10 година касније, у градовима живи 55 одсто становништва, а у руралним 45 одсто.



Такође, од 83 града у којима живи више од million становника 1950. године, тај број је нарастао на више од 500 градова.Зато је важно да се генеришу нове технологије и модели који ће живот грађана у градовима учинити једноставнијим, безбеднијим, флексибилнијим и јефтинијим, како би технолошки развој имао смисла, указао је Поповић.



“Неопходан је нови талас технолошких иновација за градове будућности, а чаробна реч која нуди решење је - смарт city”, подвукао је Поповић.Он је навео да трансформација ка паметним градовима подразумева свеобухватну трансформацију привреде, јавних услуга и друштва која треба да омогући одржив приступ, ефикаснију употребу ресурса, одговоран однос према животној средини и веће благостање за грађане.



Тај процеш се односи на иновације у широком спектру области - услуге и јавни транспорт, логистика, снабдевање енергијом и водом, али и туризам, индустрија забаве, системи плаћања и све што се може замислити када се помисли на функционисање једног града, подвукао је Поповић.Министар је навео и да компанија ИБМ процењује да је глобални потенцијал оптимизације јавне инфраструктуре уштеда од чак 1.000 милијарди долара годишње. 



Истакао је и да “Mckinsey глобал институте” у прошлогодишњој студији процењује да су ефикасном имплементацијом “смарт city” концепта могуће уштеде од 15 до 30 минута на транспорт по особи, као и 25 до чак 80 литара воде дневно по особи. 



Подаци показују да се истовремено 30 до 40 одсто смањује се број криминалних инцидената, осам до 15 одсто мање је оптерећење тешким обољењима у великим градовима, који од пет милиона људи сваке године спасу између 30 и 300 живота, додао је Поповић.



Зато су нам, истиче, потребна решења за фабрике будућности, које ће производњу вратити у урбане средине, али на друштвено и еколошки одрживим основама. Поново се врахца концепт ''ливинг анд working ин урбан енвиронемент'', враћа се концепт да фабрике и индустрија буду близу људи, али користећи чисте технологије”, рекао је Поповић.



Интересантан и импресиван је податак - “Цисцо” процењује да ће до наредне, 2020. године, број повезаних уређаја (интернет оф things) бити чак 50 милијарди, односно у просеку шест уређаја по становнику планете, каже министар.Он је указао и да ће 5Г мрежа, која ће ускоро бити у широкој употреби, отворити потпуно нову еру прикупљања и управљања подацима. 

“Србија ће бити спремна да буде пионир у примени ове технологије кроз константна улагања у иновациону инфраструктуру по најсавременијим стандардима. Нема сумње да ће наше компаније, инжењери и предузетници бити спремни да искористе ту прилику”, поручио је Поповић.



Министар је истакао да област паметних градова представља велики економски потенцијал и да Влада Србије право зато охрабрује младе инжењере и предузетнике да оснивају стартап компаније и баве се том важном темом, будући да поред већег друштвеног благостања, доноси већи степен иновативности и додате вредности у привреди.



Подсетио је да Влада Србије обезбеђује грантове за нове, стартап компаније кроз програме раног развоја до 80.000 евра, као и до 300.000 евра за мала и средња предузећа у тој области.Такође, ради се и на отварању регионалних иновационих стартап центара, у градовима који немају универзитете, како би млади у свим деловима Србије имали неопходну инфраструктуру да развијају решења која ће повећати благостање њихове локалне заједнице.



Поповић је навео и да се ове године први пут спроводи програм “смарт city - сафе city”, јер је препозната важност унапређења функционисања градова и еколошких последица неефикасности у овом домену, а да је предвиђено 200 милиона динара за пројекте у оквиру тог програма.



Министар је додао да су паметни градови глобални феномен и да ништа не би било могуће без снажне сарадње са међународним партнерима.



“Не смемо заборавити да паметни градови нису могући без паметних грађана који живе у хармонији са технологијом - са потребним знањама и вештинама”, подвукао је Поповић.



Такође, указао је да су младе генерације посебно значајне, јер је њихова будућност нераскидиво везана за мегалополисе будућности, који се морају учинити паметним како би живот у њима био не само пријатан, већ уопште и могућ.