Поништење одлуке о Бродареву као пример добре праксе
Светска фондација за природу (WWF) је заједно са партнерима из пет земаља – Албаније, БиХ, Црне Горе, Турске и Србије, где је партнер Друштва за заштиту птица, – покренула пројект под називом Цивилно друштво заговара еколошки прихватљив друштвено-економски развој (Цо–Сеед) који има за циљ допринос одрживом управљању природним ресурсима кроз побољшање регулаторног оквира, уз инсистирање на партиципативнијем и транспарентнијем процесу одлучивања.
Фокус је при томе на унапређењу процеса процене утицаја на животну средину као инструмента који има улогу да још у фази планирања одговори на питање о одрживости неког пројектра у контексту његове еколошке прихватљивости.
Суштина је, наиме, у томе да та процена не буде тек пуки печат на сваки могући план, већ да се свеобухватно истраже сви утицаји предложених активности на животну средину. Идеја је да се на том фону широм региона развије мреже добро информисаних организација цивилног друштва, али и да се повећања пажње медија за проблеме еколошки прихватљивог одрживог развоја. Тим пре што процене утицаја на животну средину заправо решавају и низ других питања, попут руралног и друштвеног развоја, одрживог коришћења ресурса, еколошке правде...
Један од првих корака, који је предузет у оквиру пројекта Цо–Сеед, је објављивање својеврсног приручника, у којем су наведени примери добре праксе, од Естоније и Мађарске до Новог Зеланда и Намбије, када је реч о успешној сарадњи организација цивилног друштва, државних институција и приватних компанија приликом доношења одлука о проценама утицаја на животну средину. Међу тим примерима је и „случај Лим”, где је уважена интервенција локалне заједнице која се успротивила пројекту изградње хидроелектрана Бродарево И и ИИ.
Подсетимо, Министарство рударства и енергетике издало је енергетску дозволу за градњу и рад ових двеју хидроелектрана од 48 MW на реци Лим у близини Пријепоља. Након што је одобрена и студија изводљивости, пројектована снага је повећана најпре на 58,4 а онда и на 59,1 MW, да би на крају, и поред очигледних мањкавости у организацији јавних расправа, зелено светло добила и процена утицаја на животну средину.
У исто време, локална заједница је била оштро против овог пројекта, уз образложење да би изградња хидроелектрана имала негативан утицај на оближња подручја, која су у процесу стављања под законску заштиту. Протесту су се придружиле и организације цивилног друштва из југозападне Србије, али и Црне Горе, да би на крају стигла негативна оцена и званичне Подгорице. Након свега подигнута је и тужба пред Управним судом Републике Србије, који је донео коначну и непозиву пресуду којом поништава одлуку о изградњи хидроелектрана Бродарево И и ИИ.
„На међународном нивоу учешће јавности у доношењу одлука о питањима животне средине регулисано је Архуском конвенцијом, правно обавезујућим споразумом који је Скупштина Србије ратификовала 2009. Темељи овог документа су правовремен и транспарентан приступ информацијама, затим учешће јавости током процеса доношења одлука, те право на правну заштиту, које грађанима обезбеђује могућност да воде поступак у случају када су прекршени релевантни принципи или законске одредбе. Узети заједно, ова три стуба затварају круг, гарантујући учешће јавности од идеје до спровођења предложеног пројекта”, наводе из Друштва за заштиту птица Србије, уз напомену да је улога поменутог приручника управо да покаже примену Архуске конвенције на делу, све у нади „да ће и наше власти препознати истинске добробити јавног учешћа у доношење одлука које се тичу заштите животне средине и довести до побољшања у законодавном оквиру и пракси”.
М. Стајић