Poništenje odluke o Brodarevu kao primer dobre prakse
Svetska fondacija za prirodu (WWF) je zajedno sa partnerima iz pet zemalja – Albanije, BiH, Crne Gore, Turske i Srbije, gde je partner Društva za zaštitu ptica, – pokrenula projekt pod nazivom Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj (Co–Seed) koji ima za cilj doprinos održivom upravljanju prirodnim resursima kroz poboljšanje regulatornog okvira, uz insistiranje na participativnijem i transparentnijem procesu odlučivanja.
Fokus je pri tome na unapređenju procesa procene uticaja na životnu sredinu kao instrumenta koji ima ulogu da još u fazi planiranja odgovori na pitanje o održivosti nekog projektra u kontekstu njegove ekološke prihvatljivosti.
Suština je, naime, u tome da ta procena ne bude tek puki pečat na svaki mogući plan, već da se sveobuhvatno istraže svi uticaji predloženih aktivnosti na životnu sredinu. Ideja je da se na tom fonu širom regiona razvije mreže dobro informisanih organizacija civilnog društva, ali i da se povećanja pažnje medija za probleme ekološki prihvatljivog održivog razvoja. Tim pre što procene uticaja na životnu sredinu zapravo rešavaju i niz drugih pitanja, poput ruralnog i društvenog razvoja, održivog korišćenja resursa, ekološke pravde...
Jedan od prvih koraka, koji je preduzet u okviru projekta Co–Seed, je objavljivanje svojevrsnog priručnika, u kojem su navedeni primeri dobre prakse, od Estonije i Mađarske do Novog Zelanda i Nambije, kada je reč o uspešnoj saradnji organizacija civilnog društva, državnih institucija i privatnih kompanija prilikom donošenja odluka o procenama uticaja na životnu sredinu. Među tim primerima je i „slučaj Lim”, gde je uvažena intervencija lokalne zajednice koja se usprotivila projektu izgradnje hidroelektrana Brodarevo I i II.
Podsetimo, Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je energetsku dozvolu za gradnju i rad ovih dveju hidroelektrana od 48 MW na reci Lim u blizini Prijepolja. Nakon što je odobrena i studija izvodljivosti, projektovana snaga je povećana najpre na 58,4 a onda i na 59,1 MW, da bi na kraju, i pored očiglednih manjkavosti u organizaciji javnih rasprava, zeleno svetlo dobila i procena uticaja na životnu sredinu.
U isto vreme, lokalna zajednica je bila oštro protiv ovog projekta, uz obrazloženje da bi izgradnja hidroelektrana imala negativan uticaj na obližnja područja, koja su u procesu stavljanja pod zakonsku zaštitu. Protestu su se pridružile i organizacije civilnog društva iz jugozapadne Srbije, ali i Crne Gore, da bi na kraju stigla negativna ocena i zvanične Podgorice. Nakon svega podignuta je i tužba pred Upravnim sudom Republike Srbije, koji je doneo konačnu i nepozivu presudu kojom poništava odluku o izgradnji hidroelektrana Brodarevo I i II.
„Na međunarodnom nivou učešće javnosti u donošenju odluka o pitanjima životne sredine regulisano je Arhuskom konvencijom, pravno obavezujućim sporazumom koji je Skupština Srbije ratifikovala 2009. Temelji ovog dokumenta su pravovremen i transparentan pristup informacijama, zatim učešće javosti tokom procesa donošenja odluka, te pravo na pravnu zaštitu, koje građanima obezbeđuje mogućnost da vode postupak u slučaju kada su prekršeni relevantni principi ili zakonske odredbe. Uzeti zajedno, ova tri stuba zatvaraju krug, garantujući učešće javnosti od ideje do sprovođenja predloženog projekta”, navode iz Društva za zaštitu ptica Srbije, uz napomenu da je uloga pomenutog priručnika upravo da pokaže primenu Arhuske konvencije na delu, sve u nadi „da će i naše vlasti prepoznati istinske dobrobiti javnog učešća u donošenje odluka koje se tiču zaštite životne sredine i dovesti do poboljšanja u zakonodavnom okviru i praksi”.
M. Stajić