ОВО ЈЕ ЗАНАТ КОЈИ СЕ НАШАО НА ЛИСТИ НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ СРПСКОГ НАСЛЕЂА Нажалост изумире, али Перко три деценије не одустаје
ЧАЧАК: Након крсне славе, грнчарије из Злакусе и других лепих елемената који чувају традицију одлуком Националног комитета за нематеријално културно наслеђе, у Национални регистар уписано је још 6 елемената „живог наслеђа“ Србије.
На иницијативу Народног музеја у Чачку, међу њима су се нашли и сарачки занат и пливање за Богојављенски крст.
Иако је сарача све мање, Перко Кувекаловић не одустаје од овог заната. У центру Чачка још увек ради његова радњица која има душу и која ће сигурно бити симбол времена, које полако пролази. Мајстор сарач ствара производе од коже, махом каишеве који се после користе за амове или за коњске узде.
- Занат сам учио од старих мајстора, већ три деценије бавим се овим послом и још увек имам своје муштерије, нису заборавили свог старог занатлију. Све се ради ручно и алате прилагођавамо себи, нема машине која би то урадила, рекао је за РИНУ Перко Кувекаловић, сарач из Чачка.
У скромној радионици свега има што мајстор сарач што може да направи од коже, а онима којима је стало до квалитета и данас куцају на његова врата.
- Ретки су мајстори као што је Перко у западној Србији, да није њега морали би да идемо чак у Војводину, а и по најмањи квар и или проблем када ми коњ направи", казао је дугогодишњи пријатељ и муштерија Младомир Аџић.
Данас овај вредни човек чува свој занат као очи и својим радом га брани од одумирања.
- Као што сам и ја овај занат научио од својих предака, познато је да се преноси са колена на колено у мојој породици, било ко да је имао жељу да научи радо бих му изашао у сусрет и пренео му моје знање које сам стицао кроз свој радни век", додао је овај чачански занатлија.
Можда је савремена индустрија унела квантитет у производе сарача, али ипак је квалитет у рукама Перка Кувекаловића из Чачка.
РИНА
