OVO JE ZANAT KOJI SE NAŠAO NA LISTI NEMATERIJALNOG KULTURNOG SRPSKOG NASLEĐA Nažalost izumire, ali Perko tri decenije ne odustaje
ČAČAK: Nakon krsne slave, grnčarije iz Zlakuse i drugih lepih elemenata koji čuvaju tradiciju odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe, u Nacionalni registar upisano je još 6 elemenata „živog nasleđa“ Srbije.
Na inicijativu Narodnog muzeja u Čačku, među njima su se našli i sarački zanat i plivanje za Bogojavljenski krst.
Iako je sarača sve manje, Perko Kuvekalović ne odustaje od ovog zanata. U centru Čačka još uvek radi njegova radnjica koja ima dušu i koja će sigurno biti simbol vremena, koje polako prolazi. Majstor sarač stvara proizvode od kože, mahom kaiševe koji se posle koriste za amove ili za konjske uzde.
- Zanat sam učio od starih majstora, već tri decenije bavim se ovim poslom i još uvek imam svoje mušterije, nisu zaboravili svog starog zanatliju. Sve se radi ručno i alate prilagođavamo sebi, nema mašine koja bi to uradila, rekao je za RINU Perko Kuvekalović, sarač iz Čačka.
U skromnoj radionici svega ima što majstor sarač što može da napravi od kože, a onima kojima je stalo do kvaliteta i danas kucaju na njegova vrata.
- Retki su majstori kao što je Perko u zapadnoj Srbiji, da nije njega morali bi da idemo čak u Vojvodinu, a i po najmanji kvar i ili problem kada mi konj napravi", kazao je dugogodišnji prijatelj i mušterija Mladomir Adžić.
Danas ovaj vredni čovek čuva svoj zanat kao oči i svojim radom ga brani od odumiranja.
- Kao što sam i ja ovaj zanat naučio od svojih predaka, poznato je da se prenosi sa kolena na koleno u mojoj porodici, bilo ko da je imao želju da nauči rado bih mu izašao u susret i preneo mu moje znanje koje sam sticao kroz svoj radni vek", dodao je ovaj čačanski zanatlija.
Možda je savremena industrija unela kvantitet u proizvode sarača, ali ipak je kvalitet u rukama Perka Kuvekalovića iz Čačka.
RINA
