Од последица заразних болести у току прошле године умрла 261 особа у Србији
Од заразних болести током прошле године оболело је 207.456 особа на територији Србије, што је мање у односу на prеthodnu годину када је пријављено 267.767 оболелих особа, а од последица заразних болести у 2017. години умрла је 261 особа, са стопом морталитета од 3,7 особа на 100.000 људи, што је нижа вредност у односу на 2016. годину, показују подаци објављени у Здравствено-статистичком годишњаку Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Мањи број оболелих у 2017. години последица је промена у листи заразних болести које подлежу обавезном пријављивању, у складу с новим Законом о заштити становништва од заразних болести и Правилником о пријављивању заразних болести и посебних здравствених питања који је на снази од 17. маја 2017. године.
- И у 2017. години одржала се доминантност респираторне групе заразних болести, с учешћем од 89,80 одсто у укупном оболевању. Оптерећење туберкулозом У Републици Србији у последњих 13 година значајно је смањено, захваљујући доследној примени Националног програма, заснованог на стратегијама Светске здравствене организације, што је резултирало смањењем нотификационе стопе туберкулозе за 70 одсто на 11 оболелих на 100.000 становника у 2017. години, чиме се Србија одржава међу земљама са ниским оптерећењем туберкулозом у Европи - каже се у “Батутовом” извештају.
У групи болести које могу да се спрече вакцинама, број оболелих од заразних болести износи 0,14 одсто од укупног броја. Последњи случај дифтерије пријављен је 1980. године, дечје парализе 1996. године, а 2009. године регистрован је један случај тетануса новорођенчади.
Од 1985. године, када су регистровани први случајеви, закључно са 31. децембром 2017. године пријављена је 1.901 особа оболела од морбус ХИВ, односно АИДС, СИДА, од којих је 1.110 особа умрло од ове болести.
- Током 2017. године регистровано је 55 новооболелих особа, док је 14 особа умрло од морбус ХИВ. Кумулативна дистрибуција оболелих од АИДС према полу показује да је мушкараца троструко више у односу на жене, јер је 1.470 мушкараца, а 431жена, при чему је у 2017. години однос полова био осам према један у корист мушкараца. Исти однос полова региструје се и међу умрлима од АИДС, где је 858 мушкараца и 252 жене - каже се у извештају.
У периоду од 1985. до 2017. године, водећи начин трансмисије ХИВ инфекције међу свим регистрованим особама оболелим од АИДС био је незаштићени сексуални однос, код 45 одсто, потом употреба заједничког прибора за ињектирање као највероватнији пут преноса ХИВ међу ињектирајућим корисницима дрога код 35 осто оболелих.
- У току 2017. године, на територији Републике Србије регистроване су 204 епидемије заразних болести, с 39.455 оболелих особа. Најчешће су регистроване алиментарне епидемије, с учешћем од 31,3 осто, а затим ваздушно-капљичне епидемије, с учешћем од 28,9 одсто у односу на све регистроване епидемије у прошлој. години. Најчешћи узрочник епидемија била је салмонела ентеритидис и откривена је у 40 алиментарних епидемија - показују подаци из извештаја.
Надзор над болничким инфекцијама у 2017. години спровођен је евидентирањем нових инфекција и евидентирањем инфекција код свих пацијената у одређеном.
- Најчешће локализације болничких инфекција биле су инфекције система за варење, инфекције оперативног места, инфекције крви и мокраћног система. Највише стопе инцидеције болничких инфекција у периоду од 2013. до 2017. бележе се на одељењима ортопедије/трауматологије, интензивне неге, неонатологије и хирургије. Прошле године највиша стопа инциденције била је на одељењима интезивне неге и неонатологије, а водећи проузроковачи су клебсиела пнеумоние и ацинетобацтер spp, грам-негативни узрочници као и prеthodnih година - наводи се у извештају.
Обухват новорођенчади вакцинацијом против туберкулозе БЦГ вакцином у 2016. години износио је 98 одсто. Вакцинација против дифтерије, тетануса, великог кашља и дечје парализе спроведена је с обухватом од 94 одсто. Обухват ревакцинацијом против дифтерије, тетануса, пертусиса и дечје парализе у свим узрастним групама (друга, седма и четрнаеста година) био је испод 90 одсто, изузев обухвата ревакцинацијом против дифтерије и тетануса у седмој години живота који је износио 92,8 одсто.
Постигнут је обухват вакцинацијом MMR вакцином од 81 одсто, док је обухват ревакцинацијом износио 91,1 одсто. Обухват вакцином против хепатитиса Б износио је 90,5 одсто код новорођенчади и 63,6 одсто код деце у дванаестој години живота. Вакцинација против обољења изазаваних хемофилусом инфлуенце тип Б спроведена је с обухватом од 93,7 одсто.
Љ. Петровић