Od posledica zaraznih bolesti u toku prošle godine umrla 261 osoba u Srbiji
Od zaraznih bolesti tokom prošle godine obolelo je 207.456 osoba na teritoriji Srbije, što je manje u odnosu na prethodnu godinu kada je prijavljeno 267.767 obolelih osoba, a od posledica zaraznih bolesti u 2017. godini umrla je 261 osoba, sa stopom mortaliteta od 3,7 osoba na 100.000 ljudi, što je niža vrednost u odnosu na 2016. godinu, pokazuju podaci objavljeni u Zdravstveno-statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Manji broj obolelih u 2017. godini posledica je promena u listi zaraznih bolesti koje podležu obaveznom prijavljivanju, u skladu s novim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnikom o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja koji je na snazi od 17. maja 2017. godine.
- I u 2017. godini održala se dominantnost respiratorne grupe zaraznih bolesti, s učešćem od 89,80 odsto u ukupnom obolevanju. Opterećenje tuberkulozom U Republici Srbiji u poslednjih 13 godina značajno je smanjeno, zahvaljujući doslednoj primeni Nacionalnog programa, zasnovanog na strategijama Svetske zdravstvene organizacije, što je rezultiralo smanjenjem notifikacione stope tuberkuloze za 70 odsto na 11 obolelih na 100.000 stanovnika u 2017. godini, čime se Srbija održava među zemljama sa niskim opterećenjem tuberkulozom u Evropi - kaže se u “Batutovom” izveštaju.
U grupi bolesti koje mogu da se spreče vakcinama, broj obolelih od zaraznih bolesti iznosi 0,14 odsto od ukupnog broja. Poslednji slučaj difterije prijavljen je 1980. godine, dečje paralize 1996. godine, a 2009. godine registrovan je jedan slučaj tetanusa novorođenčadi.
Od 1985. godine, kada su registrovani prvi slučajevi, zaključno sa 31. decembrom 2017. godine prijavljena je 1.901 osoba obolela od morbus HIV, odnosno AIDS, SIDA, od kojih je 1.110 osoba umrlo od ove bolesti.
- Tokom 2017. godine registrovano je 55 novoobolelih osoba, dok je 14 osoba umrlo od morbus HIV. Kumulativna distribucija obolelih od AIDS prema polu pokazuje da je muškaraca trostruko više u odnosu na žene, jer je 1.470 muškaraca, a 431žena, pri čemu je u 2017. godini odnos polova bio osam prema jedan u korist muškaraca. Isti odnos polova registruje se i među umrlima od AIDS, gde je 858 muškaraca i 252 žene - kaže se u izveštaju.
U periodu od 1985. do 2017. godine, vodeći način transmisije HIV infekcije među svim registrovanim osobama obolelim od AIDS bio je nezaštićeni seksualni odnos, kod 45 odsto, potom upotreba zajedničkog pribora za injektiranje kao najverovatniji put prenosa HIV među injektirajućim korisnicima droga kod 35 osto obolelih.
- U toku 2017. godine, na teritoriji Republike Srbije registrovane su 204 epidemije zaraznih bolesti, s 39.455 obolelih osoba. Najčešće su registrovane alimentarne epidemije, s učešćem od 31,3 osto, a zatim vazdušno-kapljične epidemije, s učešćem od 28,9 odsto u odnosu na sve registrovane epidemije u prošloj. godini. Najčešći uzročnik epidemija bila je salmonela enteritidis i otkrivena je u 40 alimentarnih epidemija - pokazuju podaci iz izveštaja.
Nadzor nad bolničkim infekcijama u 2017. godini sprovođen je evidentiranjem novih infekcija i evidentiranjem infekcija kod svih pacijenata u određenom.
- Najčešće lokalizacije bolničkih infekcija bile su infekcije sistema za varenje, infekcije operativnog mesta, infekcije krvi i mokraćnog sistema. Najviše stope incidecije bolničkih infekcija u periodu od 2013. do 2017. beleže se na odeljenjima ortopedije/traumatologije, intenzivne nege, neonatologije i hirurgije. Prošle godine najviša stopa incidencije bila je na odeljenjima intezivne nege i neonatologije, a vodeći prouzrokovači su klebsiela pneumonie i acinetobacter spp, gram-negativni uzročnici kao i prethodnih godina - navodi se u izveštaju.
Obuhvat novorođenčadi vakcinacijom protiv tuberkuloze BCG vakcinom u 2016. godini iznosio je 98 odsto. Vakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečje paralize sprovedena je s obuhvatom od 94 odsto. Obuhvat revakcinacijom protiv difterije, tetanusa, pertusisa i dečje paralize u svim uzrastnim grupama (druga, sedma i četrnaesta godina) bio je ispod 90 odsto, izuzev obuhvata revakcinacijom protiv difterije i tetanusa u sedmoj godini života koji je iznosio 92,8 odsto.
Postignut je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom od 81 odsto, dok je obuhvat revakcinacijom iznosio 91,1 odsto. Obuhvat vakcinom protiv hepatitisa B iznosio je 90,5 odsto kod novorođenčadi i 63,6 odsto kod dece u dvanaestoj godini života. Vakcinacija protiv oboljenja izazavanih hemofilusom influence tip B sprovedena je s obuhvatom od 93,7 odsto.
LJ. Petrović