Од хранитеља до старатеља дуг је пут

Хранитељство незбринутој деци омогућава да лакше преброде невоље које име је донео живот, а хранитељима обезбеђује хуман и користан ангажман. Да хранитељство функциоинише у пракси, поред Центара за социјални рад, када је Војводина у питању, брине и Центар за породични смештај и усвојење Нови Сад. Стручњаци Центра за породични смештај у раду се сусрећу с многим проблемима.

- Поред осталих, најчешћи изазов са којима се суочавамо је недовољан број слободних хранитељских породица. Потребе за смештајем деце без адекватног родитељског старања су знатно веће од тренутне расположивости хранитељских породица. Поред тога, смештај деце са сметњама у развоју повремено представља изазов јер не располажемо са довољним бројем хранитељских породица које су спремне да преузму бригу о овој деци – каже директорка Центра за породичнои смештај и усвојење Нови Сад Ивана Копривица. – Зато стално апелујемо на све ваше читаоце који препознају себе као потенцијалног хранитеља, да се обрате месно надлежном центру за социјални рад или Центру за породични смештај и усвојење, где се могу ближе информисати о процедури и свим условима.

На питање да ли се и колико се често у пракси дешава да хранитељ жели да постане усвојитељ, Копривица одговара да се то дешава, али да хранитељи тада морају да прођу кроз комплетну процедуруру за добијање статуса усвојитеља.

- Уколико центар за социјални рад који је надлежан за дете, као Орган старатељства, утврди да је у најбољем интересу за дете да се усвојење спроведе, онда се може разматрати могућност да дете буде усвојено од стране хранитеља. Ово под условом да су хранитељи, у међувремени, стекли подобност и као усвојитељи – каже саветница за хранитељство ЦПСУ Нови Сад Јелица Марић.

Ипак, дешава се да, као у случају др Миле Алечковић који је уздрмао јавност, хранитељ изгуби статус хранитеља.

- У овиру законских процедура, преиспитивање подобности за бављење хранитељством реализује се једном у две године. Тада се преписпитује општа подобност хранитеља као и приликом прве процене. Уколико се проценом уврди да су настале сметње за функционално обављање хранитељске улоге, издаје се потврда да хранитељи не поседују општу подобност. Ванредно, хранитељи могу изгубити општу подобност (статус хранитељиа) уколико се утврди да на било који начин угрожавају дете и његов раст и развој. Ово може бити услед занемаривања потреба детета, испољавања неких облика злостављања или било каквих других поступака који су за дете угрожавајући – објшњава директорица ЦПСУ Нови Сад Ивана Копривица.

Треба знати и то да постоји разлика између хранитеља и старатеља. Старатељ је законски заступник детета чији су родитељи пеминули или делимично или потпуно лишени родитељског права. Старатељ може бити неко из круга сродника детета, а неретко је то стручни радник центра за социјални рад, по службеној дужности.

- Обезбеђивање старатељске заштите детета је у мандату Центра за социјални рад као органа старатељства. Ситуације где старатељску и хранитељску улогу врши иста особа, најчешће срећемо код сродничког хранитељства, на пример, тетка детета је старатељ и хранитељ и слично – каже саветница за хранитељство Јелица Марић.

- Наша Установа врло интензивно развија услугу ургентног хранитељства. Сврха услуге је ургентно збрињавање деце чија ситуација захтева хитност. Раније су се за те потребе користиле услуге сигурних дечјих кућа, али је тенденција да се, чак и у ситуацијама привременог смештаја, деци обезбеђује породично окружење. Код нас важи забрана смештаја у институције за децу узраста од 0 до 3 године – каже Копривица.

Она каже и да се, поред ургентог хранитељства, развијају и две врсте породичног смештаја за децу и младе са сметњама у развоју. Први облик је хранитељство уз интензивну подршку и намењено је деци са сметњама у развоју без адекватног родитељског старања.

- Једина разлика између овог и стандардог хранитељства је у томе што, у овој ситуацији, говоримо о деци са сметњама у развоју - те из тог разлога о хранитељству уз интензивну подршку. Други облик је повремени породични смештај и намењен је као подршка биолошким породицама у

периодичном, краткорочном вођењу бриге о деци са сметњама у развоју. Дакле, у овом случају циља група нису деца без адекватног родитељског старања, већ деца са сметњама у развоју и њихове биолошке породице – рекла нам је директорка ЦПСУ Нови Сад Ивана Копривица.

В. Црњански