Od hranitelja do staratelja dug je put
Smeštaj dece bez adekvatnog roditeljskog staranja, kao deo društvene brige o onima kojima je pomoć urgentno potrebna, institucionalizovano je podržana i uz trud i zalganja svih, održiva usluga.
Hraniteljstvo nezbrinutoj deci omogućava da lakše prebrode nevolje koje ime je doneo život, a hraniteljima obezbeđuje human i koristan angažman. Da hraniteljstvo funkcioiniše u praksi, pored Centara za socijalni rad, kada je Vojvodina u pitanju, brine i Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad. Stručnjaci Centra za porodični smeštaj u radu se susreću s mnogim problemima.
- Pored ostalih, najčešći izazov sa kojima se suočavamo je nedovoljan broj slobodnih hraniteljskih porodica. Potrebe za smeštajem dece bez adekvatnog roditeljskog staranja su znatno veće od trenutne raspoloživosti hraniteljskih porodica. Pored toga, smeštaj dece sa smetnjama u razvoju povremeno predstavlja izazov jer ne raspolažemo sa dovoljnim brojem hraniteljskih porodica koje su spremne da preuzmu brigu o ovoj deci – kaže direktorka Centra za porodičnoi smeštaj i usvojenje Novi Sad Ivana Koprivica. – Zato stalno apelujemo na sve vaše čitaoce koji prepoznaju sebe kao potencijalnog hranitelja, da se obrate mesno nadležnom centru za socijalni rad ili Centru za porodični smeštaj i usvojenje, gde se mogu bliže informisati o proceduri i svim uslovima.
Na pitanje da li se i koliko se često u praksi dešava da hranitelj želi da postane usvojitelj, Koprivica odgovara da se to dešava, ali da hranitelji tada moraju da prođu kroz kompletnu procedururu za dobijanje statusa usvojitelja.
- Ukoliko centar za socijalni rad koji je nadležan za dete, kao Organ starateljstva, utvrdi da je u najboljem interesu za dete da se usvojenje sprovede, onda se može razmatrati mogućnost da dete bude usvojeno od strane hranitelja. Ovo pod uslovom da su hranitelji, u međuvremeni, stekli podobnost i kao usvojitelji – kaže savetnica za hraniteljstvo CPSU Novi Sad Jelica Marić.
Ipak, dešava se da, kao u slučaju dr Mile Alečković koji je uzdrmao javnost, hranitelj izgubi status hranitelja.
- U oviru zakonskih procedura, preispitivanje podobnosti za bavljenje hraniteljstvom realizuje se jednom u dve godine. Tada se prepispituje opšta podobnost hranitelja kao i prilikom prve procene. Ukoliko se procenom uvrdi da su nastale smetnje za funkcionalno obavljanje hraniteljske uloge, izdaje se potvrda da hranitelji ne poseduju opštu podobnost. Vanredno, hranitelji mogu izgubiti opštu podobnost (status hraniteljia) ukoliko se utvrdi da na bilo koji način ugrožavaju dete i njegov rast i razvoj. Ovo može biti usled zanemarivanja potreba deteta, ispoljavanja nekih oblika zlostavljanja ili bilo kakvih drugih postupaka koji su za dete ugrožavajući – objšnjava direktorica CPSU Novi Sad Ivana Koprivica.
Treba znati i to da postoji razlika između hranitelja i staratelja. Staratelj je zakonski zastupnik deteta čiji su roditelji peminuli ili delimično ili potpuno lišeni roditeljskog prava. Staratelj može biti neko iz kruga srodnika deteta, a neretko je to stručni radnik centra za socijalni rad, po službenoj dužnosti.
- Obezbeđivanje starateljske zaštite deteta je u mandatu Centra za socijalni rad kao organa starateljstva. Situacije gde starateljsku i hraniteljsku ulogu vrši ista osoba, najčešće srećemo kod srodničkog hraniteljstva, na primer, tetka deteta je staratelj i hranitelj i slično – kaže savetnica za hraniteljstvo Jelica Marić.
- Naša Ustanova vrlo intenzivno razvija uslugu urgentnog hraniteljstva. Svrha usluge je urgentno zbrinjavanje dece čija situacija zahteva hitnost. Ranije su se za te potrebe koristile usluge sigurnih dečjih kuća, ali je tendencija da se, čak i u situacijama privremenog smeštaja, deci obezbeđuje porodično okruženje. Kod nas važi zabrana smeštaja u institucije za decu uzrasta od 0 do 3 godine – kaže Koprivica.
Ona kaže i da se, pored urgentog hraniteljstva, razvijaju i dve vrste porodičnog smeštaja za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Prvi oblik je hraniteljstvo uz intenzivnu podršku i namenjeno je deci sa smetnjama u razvoju bez adekvatnog roditeljskog staranja.
- Jedina razlika između ovog i standardog hraniteljstva je u tome što, u ovoj situaciji, govorimo o deci sa smetnjama u razvoju - te iz tog razloga o hraniteljstvu uz intenzivnu podršku. Drugi oblik je povremeni porodični smeštaj i namenjen je kao podrška biološkim porodicama u
periodičnom, kratkoročnom vođenju brige o deci sa smetnjama u razvoju. Dakle, u ovom slučaju cilja grupa nisu deca bez adekvatnog roditeljskog staranja, već deca sa smetnjama u razvoju i njihove biološke porodice – rekla nam je direktorka CPSU Novi Sad Ivana Koprivica.
V. Crnjanski