Објављен први уџбеник у Србији о зрачној терапији

Књига ће пре свега служити лекарима на специјализацији, али и свима који учествују у овом лечењу, јер је по први пут систематизовано све што се тиче савремене зрачне терапије.

- Радијациона онкологија је млада специјализација, од пре девет година је започела и до ове књиге у Србији није постојао ниједан уџбеник из којег би специјализанти могли да се припремају за специјалистички испит. Ми смо сви учили из страних књига и преводили, а ова књига је настала по узору на те светске уџбенике и све је приказано систематично, радиотерапија од главе до пете – каже уредница уџбеника „Савремена радијациона онкологија“ др Оливера Иванов.

Књига има 12 поглавља, а у њој се говори о радиотерапијском лечењу тумора централног нервног система, тумора главе и врата, тумора дојке, грудног коша, абдомена, урогениталног тракта и лимфома, као и радиотерапија дечјег узраста. Уводно поглавље бави се медицинском физиком, што је исто неопходна едукација за специјализанте. Књига има и један део који је преведен уз дозволу страних аутора, које је посебно значајно, зато што објашњава организацију једног савременог радиотерапијског центра.

- Ми тек развијамо радиотерапијске центре и тек две године уназад, захваљујући кредиту Светске банке и Министарства здравља, су се опремили и центри у Србији и дошли на неку стартну позицију, а у питању је изузетно комплексан процес. Има много делова, технологија, сложених апарата, софтвера, свим тим мора се овладати, ту је и патологија пацијената. Зато је то поглавље које смо превели значајно, јер служи као пример како то треба да изгледа и као водич за све нас како би требало да организујемо радиотерапијски центар, да будемо на неком светском рангу. Колико да буде запослених, како да се обављају све процедуре, ту је све описано – објашњава др Иванов и напомиње како је аутор тог поглавља професор Филип Портманс, који је и председник Европског удружења за канцер, значајно име у светској онкологији, а ту су и остали аутори из Америке, Белгије и других земаља.

У Институту за онкологију Војводине годишње имају око 3.000 пацијената на зрачној, односно радијационој терапији, од чега је и око 350 пацијената на брахитерапији. Уџбеник представља водич у којем су стандардизовани сви поступци у терапији и тиме ће се повећати квалитет лечења. Др Иванов напомиње како ће уз овај уџбеник сваки лекар имати јасну смерницу како треба да изгледа сваки део радиотерапијског процеса.

- Такав уџбеник у Србији није постојао, а сада је урађен заједно са београдским Институтом за онкологију и радиологију Србије.  Њихови лекари и професори су  коаутори уџбеника, а један од рецензената је била професорка Весна Плешинац Karapanddžić, водеће име у радиотерапији код нас. Она има огромно искуство, уложила велики труд у овај уџбеник. Успех је што смо то заједно направили – истакла је др Иванов.

Говорећи на онлајн презентацији уџбеника, др Иванов је истакла како након вишедеценијског развоја радиотерапије и радијационе онкологије као науке, данас ова област представља једну од најзначајнијих карика у ланцу онколошког лечења. У почетку од самог открића лечења јонизујућим зрачењем радиотерапија је коришћена за лечење најтежих и практично инфаустних болесника да би касније постала равноправни борац са хирургијом у лечењу и излечењу болесника са добром прогнозом малигне болести.

- Континуирана едукација постала је императив за сваког здравственог радника који се бави радијационом онкологијом, што због нових открића којима се све више сазнаје о ефектима различитих радиотерапијских режима, па тако и због напретка технологије и усложњавања опреме која се користи у радиотерапији. Стога се наметнула потреба о постојању стручне литературе која би задовољила потребе едукације студената, лекара, медицинских техничара и физичара, односно свих профила који учествују у извођењу радиотерапије као процеса који је комплексан и захтеван. Годинама су у ту сврху коришћени страни уџбеници, јер у Србији није постојала књига на српском језику која би била адекватна литература за студијске програме везане за радијациону онкологију. Израда ове монографије започела је 2018. године у сарадњи наставника, сарадника и лекара Института за онкологију Војводине, Института за онкологију и радиологију Србије, Медицинског факултета у Новом Саду и Београду, Природно - математичког факултета у Новом Саду и Клиничког центра Србије. Поглавља су писали компетентни стручњаци, свако из области радијационе онкологије којом се највише бави и у којој има највише практичног искуства што је и уткано у сваком одељку – истакла је др Иванов.   

Љ. Петровић