Нови сој вируса заразнији, постоји страх да ће вакцине бити неефикасне

Ова информација изазвала је оправдани страх међу медицинским радницима, који месецима упозоравају на то да се вакцинација не одвија жељеном брзином и да нам изложеност вирусу и таласи масовног заражавања могу донети мутацију која ће бити нова претња по здравље људског дела планете.

Нову САРС-ЦоВ-2 варијанту Ц.1.2 у мају су идентификовали стручњаци са јужноафричког Националног института за заразне болести и Платформе за иновације и секвенцирање КваЗулу- у Јужноафричкој Републици, а научници су забринути да би могла бити заразнија, као и да има потенцијал да “заобиђе” вакцине, доводећи нас у опасност да напори да се заштитимо вакцинама постану узалудни. Такође, варијанта Ц1.2. има стопу мутације која је скоро двоструко бржа од стопе осталих досадашњих варијанти, што значи да се шири алармантном брзином. Сој, који потиче од соја Ц.1 који је први пут примећен усред првог таласа пандемије, има стопу од око 41,8 мутација годишње. Ова стопа је скоро двоструко већа од тренутне глобалне стопе мутација која је до сада виђена код било које друге варијанте.

Нова варијанта је “значајно мутирала” и удаљена је више мутација од оригиналног вируса него било која друга варијанта до сада откривена у целом свету , каже Ерик Фајгл Динг, епидемиолог и медицински економиста из Вашингтона, из Федерације америчких научника. Она је најбржа и најмутиранија варијанта оригиналног вируса до сада пронађена, генетски најудаљенија од Вухановог ковид-19 и може да буде озбиљна претња ефикасности вакцина које су данас у оптицају. Варијанта вируса Ц1.2. има 1,7 до 1,8 бржу стопу мутације од просека свих осталих варијанти.

„Студија је открила доследно повећање броја генома Ц1.2. у Јужној Африци на месечном нивоу, који је порастао са 0,2% генома, секвенцираних у мају, на 1,6 одсто у јуну, а затим на 2 одсто у јулу, слично повећању примећеном са бета верзијом Делта варијанте. Да будемо јасни, стопа мутације Ц1.2. која је „скоро двоструко бржа“ показује колико је брзо стекла мутације у кратком периоду. То не мора да значи да ће се наставити - али свакако се појавила у време када су епидемиолози очекивали да се појави, и на очекиваном месту.

Више од половине (око 52 одсто) мутација у подручју спајк секвенци Ц1.2 раније је виђено у другим варијантама које су изазивале забринутост и варијантама од интереса (ВОЦ и ВОИ). Мутације Н440К и И449Х, које су повезане са бекством из одређених антитела, такође су примећене у секвенцама Ц1.2. – рекао је Ерик Фајгл Динг.

Научници су нагласили да комбинација ових мутација, као и промене у другим деловима вируса, вероватно помажу вирусу да избегне антитела и имунолошке одговоре, укључујући и пацијенте који су већ били заражени алфа или бета варијантама. Зашто је Ц1.2. забрињавајући за имунолошки бег. Варијанта Ц1.2. је очигледно врло брза варијанта. Још не знамо тачан пренос или озбиљност или ефикасност вакцине. Али најбољи савет који ће нам добро послужити је да као приступ узмемо мере предострожности. Док о овој варијанти не сазнамо више, епидемиолози препоручују хитну вакцинацију и придржавање мера предострожности: ношење маски, прање руку и, што је најважније, избегавање масовних окупљања. Две варијанте које се појављују у једном дану нису добар тренд.

Како је речено у Светској здравственој организацији, научници истражују и прате нову варијанту Ц1.2. из Јужне Африке. Овај сој већ је откривен у Енглеској, Швајцарској, Португалу, на Маурицијусу, у Кини и на Новом Зеланду.

Ивана Радоичић

Вакцине штите од мутација

Делта сој дошао је из Индије (која има мали вакцинални обухват, али високу стопу инфекција), а ситуација се слична са сојем Ц1.2. јер Јужна Африка има веома ниску стопу потпуно вакцинисаних од свега осам посто, али и велике таласе заражавања у протеклим месецима. Ово је разлог зашто нове, суперваријанте не долазе из земаља с високим обухватом вакцинације, па тврдња да мутације проузрокује вакцинација једноставно нису тачне, каже Фајгл Динг.

Неконтролисано ширење коронавируса даје вирусу више шансе да се увежба у нашем телу и научи да се прилагођава телу без јаког имуног одговора, односно, с ослабљеним имунитетом. Наиме, мутације се, кажу епидемиолози, јављају код заражених са слабим имунитетом, код којих је период инкубације дуг, што вирусу даје шансу за учење, прилагођавање и развој нових избегавајућих мутација. С друге стране, вакцина смањују ризик од компликација и скраћују време инфекције, елиминишући шансу вирусу да покуша да се прилагоди и мутира.