Novi soj virusa zarazniji, postoji strah da će vakcine biti neefikasne

Ova informacija izazvala je opravdani strah među medicinskim radnicima, koji mesecima upozoravaju na to da se vakcinacija ne odvija željenom brzinom i da nam izloženost virusu i talasi masovnog zaražavanja mogu doneti mutaciju koja će biti nova pretnja po zdravlje ljudskog dela planete.

Novu SARS-CoV-2 varijantu C.1.2 u maju su identifikovali stručnjaci sa južnoafričkog Nacionalnog instituta za zarazne bolesti i Platforme za inovacije i sekvenciranje KvaZulu- u Južnoafričkoj Republici, a naučnici su zabrinuti da bi mogla biti zaraznija, kao i da ima potencijal da “zaobiđe” vakcine, dovodeći nas u opasnost da napori da se zaštitimo vakcinama postanu uzaludni. Takođe, varijanta C1.2. ima stopu mutacije koja je skoro dvostruko brža od stope ostalih dosadašnjih varijanti, što znači da se širi alarmantnom brzinom. Soj, koji potiče od soja C.1 koji je prvi put primećen usred prvog talasa pandemije, ima stopu od oko 41,8 mutacija godišnje. Ova stopa je skoro dvostruko veća od trenutne globalne stope mutacija koja je do sada viđena kod bilo koje druge varijante.

Nova varijanta je “značajno mutirala” i udaljena je više mutacija od originalnog virusa nego bilo koja druga varijanta do sada otkrivena u celom svetu , kaže Erik Fajgl Ding, epidemiolog i medicinski ekonomista iz Vašingtona, iz Federacije američkih naučnika. Ona je najbrža i najmutiranija varijanta originalnog virusa do sada pronađena, genetski najudaljenija od Vuhanovog kovid-19 i može da bude ozbiljna pretnja efikasnosti vakcina koje su danas u opticaju. Varijanta virusa C1.2. ima 1,7 do 1,8 bržu stopu mutacije od proseka svih ostalih varijanti.

„Studija je otkrila dosledno povećanje broja genoma C1.2. u Južnoj Africi na mesečnom nivou, koji je porastao sa 0,2% genoma, sekvenciranih u maju, na 1,6 odsto u junu, a zatim na 2 odsto u julu, slično povećanju primećenom sa beta verzijom Delta varijante. Da budemo jasni, stopa mutacije C1.2. koja je „skoro dvostruko brža“ pokazuje koliko je brzo stekla mutacije u kratkom periodu. To ne mora da znači da će se nastaviti - ali svakako se pojavila u vreme kada su epidemiolozi očekivali da se pojavi, i na očekivanom mestu.

Više od polovine (oko 52 odsto) mutacija u području spajk sekvenci C1.2 ranije je viđeno u drugim varijantama koje su izazivale zabrinutost i varijantama od interesa (VOC i VOI). Mutacije N440K i I449H, koje su povezane sa bekstvom iz određenih antitela, takođe su primećene u sekvencama C1.2. – rekao je Erik Fajgl Ding.

Naučnici su naglasili da kombinacija ovih mutacija, kao i promene u drugim delovima virusa, verovatno pomažu virusu da izbegne antitela i imunološke odgovore, uključujući i pacijente koji su već bili zaraženi alfa ili beta varijantama. Zašto je C1.2. zabrinjavajući za imunološki beg. Varijanta C1.2. je očigledno vrlo brza varijanta. Još ne znamo tačan prenos ili ozbiljnost ili efikasnost vakcine. Ali najbolji savet koji će nam dobro poslužiti je da kao pristup uzmemo mere predostrožnosti. Dok o ovoj varijanti ne saznamo više, epidemiolozi preporučuju hitnu vakcinaciju i pridržavanje mera predostrožnosti: nošenje maski, pranje ruku i, što je najvažnije, izbegavanje masovnih okupljanja. Dve varijante koje se pojavljuju u jednom danu nisu dobar trend.

Kako je rečeno u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, naučnici istražuju i prate novu varijantu C1.2. iz Južne Afrike. Ovaj soj već je otkriven u Engleskoj, Švajcarskoj, Portugalu, na Mauricijusu, u Kini i na Novom Zelandu.

Ivana Radoičić

Vakcine štite od mutacija

Delta soj došao je iz Indije (koja ima mali vakcinalni obuhvat, ali visoku stopu infekcija), a situacija se slična sa sojem C1.2. jer Južna Afrika ima veoma nisku stopu potpuno vakcinisanih od svega osam posto, ali i velike talase zaražavanja u proteklim mesecima. Ovo je razlog zašto nove, supervarijante ne dolaze iz zemalja s visokim obuhvatom vakcinacije, pa tvrdnja da mutacije prouzrokuje vakcinacija jednostavno nisu tačne, kaže Fajgl Ding.

Nekontrolisano širenje koronavirusa daje virusu više šanse da se uvežba u našem telu i nauči da se prilagođava telu bez jakog imunog odgovora, odnosno, s oslabljenim imunitetom. Naime, mutacije se, kažu epidemiolozi, javljaju kod zaraženih sa slabim imunitetom, kod kojih je period inkubacije dug, što virusu daje šansu za učenje, prilagođavanje i razvoj novih izbegavajućih mutacija. S druge strane, vakcina smanjuju rizik od komplikacija i skraćuju vreme infekcije, eliminišući šansu virusu da pokuša da se prilagodi i mutira.