НИ КОРОНА НИЈЕ ОВАКО КОСИЛА, ЧЕКА СЕ И 7 ДАНА НА ПОГРЕБ Стручњаци кажу да нас ОДНОСИ ВРЕЛИ ТАЛАС, више смрти СКОРО ЗА ПЕТИНУ

Наиме, у јулу ове године је, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), било за 17 процената више умрлих у Србији него прошле године у истом месецу. Док је број умрлих у јулу 2023. био 7.710, овог јула преминуло је 9.018 грађана Србије. Подаци о броју умрлих у августу ове године се још чекају, али ако се у обзир узме и то да је прошлог августа број умрлих у нашој земљи био 7.622, са темпом повећања броја смрти забележеним од јула 2023. до јула 2024. године, страхује се да ће број умрлих у Србији у најтоплијем месецу године можда доћи чак и до бројке од 10.000!

Погребници у јулу радили прековремено

Црну статистику потврђују и подаци које је Блиц добио од погребних предузећа широм Србије. Статистика говори да се најдрастичнији пораст броја сахрана у Београду десио се током јула, и сада у августу, што се поклапа са екстремним топлотним таласима, и са температурама које су ишле и преко 40 степена Целзијусових.Више сахрана било је и у другим градовима Србије - негде минимално, али негде са далеко озбиљнијим процентом повећања.

Сви ови подаци и у Србији “наслањају” се на научне студије објављене у ЕУ, о томе колико врућина утиче на учесталост болести и смрти. Да претерано прегревање може довести до топлотног удара, па чак и смрти, доказале су научне студије још 2010. године, а током прошлог лета више од 47.000 људи умрло је у Европи због високе температуре. Како је наведено у извештају Института за глобално загревање у Барселони, најтеже су биле погођене земље на југу континента. Према подацима овог института, прошле године у Србији је од врућина преминуло у просеку 66 људи на један милион, што је око 400 људи у просеку, имајући у виду да у нашој земљи живи око шест и по милиона људи.

Др Митровић: Посредан утицај врућина

Кардиолог др Предраг Митровић се слаже са тим да су овог лета изузетно високе температуре највише на посредан начин довеле до повећања броја умрлих, пре свега хроничних и кардио-васкуларних болесника. Врућине су, како објашњава, на њих деловале тако да је било чешћих и драстичнијих варијација крвног притиска, самим тим и динамике рада крвних судова, што је на крају доводило до ангине пекторис и акутних инфаркта миокарда.

- Повишена спољна температура је, дакле, довела до котизације неких хроничних болести и самим тим до повећања смртности. Поред тога, и тај унос течности који је неопходан када су такве врућине, па неко не уноси довољно воде а неко претерује, такође утиче на динамику рада наших крвних судова и густину крви, што све може изазвати нагле здравствене проблеме и појаву смртног исхода - каже др Митровић.

Нису само болести проблем

Јулске и августовске врућине су на посредан начин утицале да у Србији буде више настрадалих у саобраћају, па тако званична статистика наводи да је током ова два месеца ове године, у саобраћајним несрећама погинуло 48 особа више током та два месеца 2023.

Званични подаци Агенције за безбедност саобраћаја за период од 2015. до 2019. године говоре да саобраћајке просечно месечно однесу 48 живота. Али, како тврди Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја, тај просек се током јула и августа са 48 “диже” на 64 изгубљена живота.

- Највероватнији разлог јесте то што се у тим месецима најчешће превозе читаве породице, па је у возилима и већи број путника. Али не само и то, него током та два најтоплија летња месеца, која су посебно ове године била обележена изузетно високим температурама у контниуитету, врућина на возаче негативно утиче не само током вожње, него и због тога што за волан седају недовољно одморни и наспавани. Сведоци смо тога колико смо овог јула и августа имали тропских ноћи, да су људи имали проблема са сном, да нису имали квалитетан одмор када је за то време, а то све утиче на концентрацију и психофизичке способности возача. Ту не помаже ни клима уређај у возилу, али је квалитет одмора возача био озбиљно нарушен врућином - објашњава Окановић за “Блиц”.

Професор Саобраћајног факлутета у пензији Милан Вујанић, који је за медије истакао да је узрок овако великог броја погинулих и саобраћајки током јула и августа то што почињу годишњи одмори. За пут од 300 или више километара до летовалишта, како је истакао, нису довољно припремљени, те да за ту километражу треба да обрате пажњу на много фактора, “чак и на то колико су јели”.

- Возач не сме да буде ни преједен, ни гладан. У првом случају је поспан, а у другом нервозан. Онда се дешава да клима-уређај одврну до максимума. А када је хладно човек споро реагује, исто као и када му је тополо. Најбоље да је температура у колима буде око 22 степена, све друго не одговара - објаснио је професор Вујанић за 24седам.