NI KORONA NIJE OVAKO KOSILA, ČEKA SE I 7 DANA NA POGREB Stručnjaci kažu da nas ODNOSI VRELI TALAS, više smrti SKORO ZA PETINU

Naime, u julu ove godine je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), bilo za 17 procenata više umrlih u Srbiji nego prošle godine u istom mesecu. Dok je broj umrlih u julu 2023. bio 7.710, ovog jula preminulo je 9.018 građana Srbije. Podaci o broju umrlih u avgustu ove godine se još čekaju, ali ako se u obzir uzme i to da je prošlog avgusta broj umrlih u našoj zemlji bio 7.622, sa tempom povećanja broja smrti zabeleženim od jula 2023. do jula 2024. godine, strahuje se da će broj umrlih u Srbiji u najtoplijem mesecu godine možda doći čak i do brojke od 10.000!

Pogrebnici u julu radili prekovremeno

Crnu statistiku potvrđuju i podaci koje je Blic dobio od pogrebnih preduzeća širom Srbije. Statistika govori da se najdrastičniji porast broja sahrana u Beogradu desio se tokom jula, i sada u avgustu, što se poklapa sa ekstremnim toplotnim talasima, i sa temperaturama koje su išle i preko 40 stepena Celzijusovih.Više sahrana bilo je i u drugim gradovima Srbije - negde minimalno, ali negde sa daleko ozbiljnijim procentom povećanja.

Svi ovi podaci i u Srbiji “naslanjaju” se na naučne studije objavljene u EU, o tome koliko vrućina utiče na učestalost bolesti i smrti. Da preterano pregrevanje može dovesti do toplotnog udara, pa čak i smrti, dokazale su naučne studije još 2010. godine, a tokom prošlog leta više od 47.000 ljudi umrlo je u Evropi zbog visoke temperature. Kako je navedeno u izveštaju Instituta za globalno zagrevanje u Barseloni, najteže su bile pogođene zemlje na jugu kontinenta. Prema podacima ovog instituta, prošle godine u Srbiji je od vrućina preminulo u proseku 66 ljudi na jedan milion, što je oko 400 ljudi u proseku, imajući u vidu da u našoj zemlji živi oko šest i po miliona ljudi.

Dr Mitrović: Posredan uticaj vrućina

Kardiolog dr Predrag Mitrović se slaže sa tim da su ovog leta izuzetno visoke temperature najviše na posredan način dovele do povećanja broja umrlih, pre svega hroničnih i kardio-vaskularnih bolesnika. Vrućine su, kako objašnjava, na njih delovale tako da je bilo češćih i drastičnijih varijacija krvnog pritiska, samim tim i dinamike rada krvnih sudova, što je na kraju dovodilo do angine pektoris i akutnih infarkta miokarda.

- Povišena spoljna temperatura je, dakle, dovela do kotizacije nekih hroničnih bolesti i samim tim do povećanja smrtnosti. Pored toga, i taj unos tečnosti koji je neophodan kada su takve vrućine, pa neko ne unosi dovoljno vode a neko preteruje, takođe utiče na dinamiku rada naših krvnih sudova i gustinu krvi, što sve može izazvati nagle zdravstvene probleme i pojavu smrtnog ishoda - kaže dr Mitrović.

Nisu samo bolesti problem

Julske i avgustovske vrućine su na posredan način uticale da u Srbiji bude više nastradalih u saobraćaju, pa tako zvanična statistika navodi da je tokom ova dva meseca ove godine, u saobraćajnim nesrećama poginulo 48 osoba više tokom ta dva meseca 2023.

Zvanični podaci Agencije za bezbednost saobraćaja za period od 2015. do 2019. godine govore da saobraćajke prosečno mesečno odnesu 48 života. Ali, kako tvrdi Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, taj prosek se tokom jula i avgusta sa 48 “diže” na 64 izgubljena života.

- Najverovatniji razlog jeste to što se u tim mesecima najčešće prevoze čitave porodice, pa je u vozilima i veći broj putnika. Ali ne samo i to, nego tokom ta dva najtoplija letnja meseca, koja su posebno ove godine bila obeležena izuzetno visokim temperaturama u kontniuitetu, vrućina na vozače negativno utiče ne samo tokom vožnje, nego i zbog toga što za volan sedaju nedovoljno odmorni i naspavani. Svedoci smo toga koliko smo ovog jula i avgusta imali tropskih noći, da su ljudi imali problema sa snom, da nisu imali kvalitetan odmor kada je za to vreme, a to sve utiče na koncentraciju i psihofizičke sposobnosti vozača. Tu ne pomaže ni klima uređaj u vozilu, ali je kvalitet odmora vozača bio ozbiljno narušen vrućinom - objašnjava Okanović za “Blic”.

Profesor Saobraćajnog fakluteta u penziji Milan Vujanić, koji je za medije istakao da je uzrok ovako velikog broja poginulih i saobraćajki tokom jula i avgusta to što počinju godišnji odmori. Za put od 300 ili više kilometara do letovališta, kako je istakao, nisu dovoljno pripremljeni, te da za tu kilometražu treba da obrate pažnju na mnogo faktora, “čak i na to koliko su jeli”.

- Vozač ne sme da bude ni prejeden, ni gladan. U prvom slučaju je pospan, a u drugom nervozan. Onda se dešava da klima-uređaj odvrnu do maksimuma. A kada je hladno čovek sporo reaguje, isto kao i kada mu je topolo. Najbolje da je temperatura u kolima bude oko 22 stepena, sve drugo ne odgovara - objasnio je profesor Vujanić za 24sedam.