ВОЈВОЂАНСКО ЗДРАВЉЕ Неузимање дрога најбоља превенција

- Не постоји подела на лаке и тешке дроге, свака дрога је опасна и мења функционисање мозга, без обзира да ли је то канабис, амфетамин, кокаин или хероин. Није истина да марихуана не ствара зависност, јер она доводи до амотивационог синдрома и психотичних стања и може да доведе до менталних поремећаја. Најбоља превенција зависности је да се дрога никад не узме и не проба. Годишње имамо више од 700 пацијената који се код нас лече због болести које су у вези са психоактивним супстанцама, а обавимо више од 3.000 прегледа ових пацијената  - каже управник Клинике за психијатрију Клиничког центра Војводине доцент др Владимир Кнежевић.

Према Међународном и Националном календару здравља, новембар је месец посвећен борби против болести зависности. Према неким ранијим проценама, у Србији има 30.000 регистрованих зависника од хероина, а Новом Саду их је око 2.000. Физичка зависност настаје због тога што се дрога уграђује у размену материја у организму, те у случају изостанка узимања дроге тело реагује апститенцијалним симптомима због недостатка дроге. Зависнику је тада потребна дрога, како би избегао ове појаве. Психичка зависност је мање или више јака, често неодовољива потреба да се узима дрога због дејства које има на организам. Развој толеранције почиње када се тело већ навикло на психоактивне супстанце. То значи да до тада потребна количина дроге више није довољна и тада се повећава доза или се скраћује период између конзумација.

Глобалне процене кажу да у свету 13,5 одсто младих користи марихуану, њих 7,7 одсто инхаланте (лепак и друге органске раствараче), 2,6 одсто екстази, 1,9 одсто кокаин, 1 одсто хероин, а неупоредиво је већи број оних који су дрогу пробали и узели бар једном. Узимањем дроге долази и до промена у понашању, те се тако јавља изражена склоност лагању, варању, крађи, проблеми са полицијом, напуштање старих пријатеља, избегавање приче о новим пријатељима,  поседовање веће количине новца, учестала и безразложна љутња, насилничко понашање, раздражљивост и тајновитост, избегавање разговора о дрогама, смањена мотивација, недостатак енергије и самодисциплине, недостатак самопоуздања, као и смањен интерес за prеthodnе активности и хобије. Посезање за дрогом најчешће је у адолесцентском добу, те код ученика долази до опадања успеха у школи, све су слабије школске оцене и  учестали неоправдани изостанци, јавља се лењост и незаинтересованост за обавезе.

Временом се виде и знаци телесног пропадања, јављају се тешкоће у памћењу и концентрацији, слаба координација покрета, неповезан и нејасан говор,  нездрав изглед, запуштеност личне хигијене, закрвављене очи, изразито проширене или сужене зенице,  поремећаји ритма  исхране и спавања, као и губитак телесне тежине.

Када одлуче да се лече, зависници могу да потраже помоћ у Клиници за психијатрију у Новом Саду. Др Кнежевић каже како је у новембру прошле године Влада Србије донела Уредбу, према којој психијатри у примарним, секундарним и терцијарним здравственим установама морају да лече зависнике, што многи раније нису чинили и слали су пацијенте у Нови Сад.

- Као и код других психијатријских поремећаја, тако је и код зависности дуг пут од појаве првих симптома, па до постављања дијагнозе и започињања лечења, често прође и по десет година. Дрогу најчешће почињу да узимају у адолесцентском добу, али не долазе тада да траже помоћ. Крију да се дрогирају, родитељи некад не примећују симптоме зависности, а некада због стигме одбијају да прихвате да се њихово дете дрогира. Проблем се тиме занемарује, стање се погоршава, а лечење је компликованије, неизвесније и теже - објашњава др Кнежевић.

Различите су терапије за различите зависности. Због интоксикације алкохолом и дрогама углавном долазе млађи људи, а терапије блокаторима и супституционе терапије добају корисници опиоида који имају вишегодишњи зависнички “стажа” и код којих су покушани други начини лечења.

- Болести зависности су болести мозга, код којих настају промене које не могу да се лече вољом, односно само одлуком пацијента. Зато се примењују различите методе за различите особе. О томе која терапија се даје, одлучује цео тим за зависност од алкохола, односно тим за зависност од дрога. У тиму су, поред лекара Клинике, и лекар Дома здравља “Нови Сад” јер они годинама лече зависнике у амбуланти “Др Јован Јовановић Змај” у Змај Огњена Вука, затим ту су и социјални радник, психолог и медицинска сестра. Неки од тих пацијената су годинама на психијатријском третману - објашњава доцент др Драгана Ратковић са Одељења за болести зависности Клинике за психијатрију и додаје како тим одлучује и да ли је за неке зависнике потребан смештај у терапијске заједнице односно комуне, са којима имају добру сарадњу.

Да би лечење било успешно, пацијенти морају да је се придржавају, а успешност третмана зависности иста је као и код било које друге хроничне болести. Др Ратковић каже како је исти рецидив ових болесника, као и оних који се лече од плућних болести или дијабетеса, уколико се не придржавају прописане терапије. За лечење је важна мотивација, али и прихватање чињенице да је зависност ментални премећај, као и да се у процес лечења укључе породица и окружење.

- Један од циљева терапије је ресоцијализација, али је проблем што нико неће да запосли особу која се лечи или се ранијелечила од зависности. Уколико не ради он није спреман за самосталан живот, што је фактор ризика за рецидив, односно повратак у зависност - напомиње др Ратковић.

Зависност од дроге пођеднако погађа све друштвене слојеве, људе свих нивоа образовања, те се дешава да су у истој соби пацијенти који немају завршену ни основну школу и они са завршеним факултетом.

- Сматра се да на појаву зависности утичу генетске предиспозиције зависности, затим индивидуалне карактеристике и окружење. Генетски фактори односе се на породично оптерећење и болестима зависности и другим менталним поремећајима - истиче др Кнежевић.

Др Ратковић истиче како постоји шест критеријума за постављање дијагнозе болести зависности, од којих пацијент мора да има најмање три и то током годину дана, да би му се поставила ова дијагноза.

- То су губитак контроле, јака жудња за супстанцом, симптом апстиненције, развој толеранције када је већа количина супстанце потребна за исти ефекат, затим губитак алтернативних задовољстава и наставак узимања дроге без обзира на свест о последицама - истакла је др Ратковић.

Након детоксикације, што је први корак у опоравку и лечењу, млађи зависници углавном добијају терапију блокаторима, односно аверзивну терапију, која траје најмање годину дана. Зависницима са дужим стажом, код којих су безуспешно пробани други третмани, намењена је супституциона терапија. Светска здравствена организација прописала је четири начина детоксикације и терапије и то су краткотрајна детоксикација током које се смањује доза метадона у периоду одмесец дана, дуготрајна детоксикација где је смањивање дозе дуже од месец дана, краткотрано одржавање гед се метадон прописује за период краћи од пола године и дуготрајно одржавање гед се мтадон прописујена период дужи од шест месеци.

Осим тога, постоје и критеријуми који морају да се испуне, како би се одабрао прави модел лечења. Метадон је код нас најпознатија супституциона терапија, а бупренорфин је новија терапија и њега пацијенти плаћају. Др Ратковић наглашава да бупренорфин није терапија по избору пацијента, него и за његово добијање морају да се испуне одређени критеријуми. Зависници су до јануара ове године метадон добијали у такозваном Метадонском центру у кругу Клиничког центра Војводине, који центар не постоји од тада и лечење се спроводи кроз поликлиничку службу Клинике за психијатрију.

Терапије нису исте за све, јер ни сви зависници нису исти, сви се разликују, различите су породице и окружење, све је индивидуално, те је таква и терапија.

- Метадонска терапија и терапија бупренорфином препоручени су од Светске здравствене организације као основни модели лечења опијатских зависника. Програм одржавања метадоном први пут је уведен у Србији седамдесетих година двадесетог века, док је бупренорфин регистрован за лечење зависности од опиоида 2010. године - каже др Ратковић.

Зависност од опијата тешко се контролише, услед компулзивног коришћења дрога и жудње за њом, која води до потражње дроге и њеног поновљеног коришћења, упркос негативним здравственим и друштвеним последицама. Др Ратковић наглашава како у овом тренутку постоји широки спектар расположивих могућности лечења, од којих је супституциона терапија за већину особа зависних од опијата најуспешнија.

- Супституциона терапија је вид здравствене неге за зависност од опијата, која користи супстанцу са својствима и дејствима сличним дроги коју је пацијент до тада користио. Ова врста супстанце назива се агонист. Сличност доводи до засићења рецептора у мозгу који су одговорни за симптоме зависности и неодољиву потребу за узимањем дроге, док различике између на пример метадона и хероина, доприносе мањој еуфорији при узимању, могућности једнократног дневног узимања, мањим променама расположења и беспотребности венског узимања, а тиме и редукцији опасности од крвно преносивих болести и предозирања. Супституциони програм не представља само лечење, већ привлачи пацијенте здравственим установама, чиме се обезбеђује и низ других могућности у виду психосоциотерапије, контроле и надзора других болести. Овај програм смањује ризик од предозирања хероином и чињења кривичних дела у вези са набавком дроге - напомиње др Ратковић.

Метадон је код великог броја зависника дугорочно и вишегодишње решење, а о дужини трајања лечење одлучује се тимски, за сваког понаособ.

Метадон се узима једном дневно и не пије се више пута у току једног дана. Лекари Клинике за психијатрију објашњавају да је је разлика између хероина и метадона у томе што је метадон чиста супстанца, односно лек, док се код хероина никада не зна шта је узето и свако узимање представља ризик од смрти због интоксикације. Уз метадон може да се ради, живи и функционише.

- Пацијенти који долазе на лечење најчешће су зависни од алкохола и хероина, а често и од канабиса. Марихуана је најчешће узимана дрога у свету и код нас и није истина да она не изазива зависност, а пропагирање канабиса као лека је неосновано. Има лекова за које се поједини састојци узимају из марихуане, али је то нека конкретна супстанца која се из ње издваја и користи се код, на пример, ублажавања пропратних ефеката у лечењу малигних болести, али не у лечењу карцинома, него ублажавању мучнине или болова. При томе, пушење марихуане, као и пушење цигарета, може да буде фактор ризика за настанак рака плућа - објашњава др Кнежевић.

Губитак екстремитета

Дугогодишњи зависници пропадају здравствено, а многи од њих добијају ХИВ – вирус хумане имунодефицијенције, као и хепатитис Б, хепатитис Ц, полно и крвљу преносиве болести. Такође, може да дође и до губитка ектремитета и то чешће ногу.

На Одељењу за болести зависности, Клинике за психијатрију, годишње се хоспитализује више од 700 пацијената са дијагнозом Ф1, а др Кнежевић објашњава да то нису само зависници од опиоида, него су и они са менталним поремећајима и поремћајима понашања који настају у вези са психоактивним супстанцама. Просечно трајање болничког лечења на Одељењу за болести зависности је око 10 дана, с тим што неки пацијенти проведу у болници један дан, а поједини остају неколико недеља.

- Раније смо имали више зависника од алкохола, а сада има више зависника од опиоида. Дијагнозе менталних поремећаја и поремећаја понашања због употребе психоактивних супстанци чине чак 32 одсто свих отпусних дијагноза Клинике за психијатрију - наводи др Кнежевић.

Уз терапију мање криминала

Дугогодишње дрогирање зависнике често води и у криминал, различите друштвене проблеме, делинквенцију. Они су углавном незапослени, те нису ретки случајеви проституције, бескућништва, сиромаштва. Јављају се тешки поремећаји породичних односа, губитак имовине, па и породичног нслеђа и целих имања. Уз редовно узимање супституционе терапије, зависници више не морају да траже илегалне и криминалне начине да дођу до новца којим ће купити дрогу, већ добијају лекове. Стога је и смањена стопа криминала, а неретко зависници на супституционој терапији почињу да раде и изграђују добре односе са породицом и околином.

Када је реч о превенцији наркоманије, Клиника за психијатрију КЦВ укључена је у градске, покрајинске и републичке пројекте. Према одлуци Министраства здравља Србије у току је едукација намењена ученицима седмих разреда основних школа, где се на трибинама ученици, наставници и родитељи упознају са ефикасним начинима за спречавање и препознавање проблема изазваних злоупотребом психоактивних супстанци. План је да се током ове школске годину обиђу све основне школе у Србији, а предавања се одржавају једном недељно.

Поремећаји

Ментални поремећаји и поремећаји понашања могу да буду узроковани употребом психоактивних супстанци и то алкохола ( дијагноза Ф10), опијата (Ф11), канабиноида (Ф12), хипнотика или седатива (Ф13), кокаина (Ф14), других стимуланса, укључујући и кофеин (Ф15), халуциногена (Ф16), дувана (Ф17), испарљивих растварача (Ф18), а последња категорија су поремећаји настали употребом више врста дрога и других психоактивних супстанци (Ф19). Коришћење психоактивних супстанци може да погорша постојеће, али и да доведе до нових менталних поремећаја у виду депресије, психозе и деменције.

У току је спровођење Посебног програма здравствене заштите Покрајинског секретаријата за здравство АП Војводине који подразумева едукацију здравствених радника и здравствених сарадника и то лекара опште медицине, педијатара, психијатара и психолога, а циљ је адекватно и благовремено препознавање, дијагностика и третман менталних поремећаја развојног доба. За наредну годину планиран је наставак овог програма, који ће, између осталог, укључивати и посебну едукацију из области злоупотребе и зависности од психоактивних супстанци у дечјем и адолесцентном добу.

Годишње попијемо 18,5 л алкохола

Према подацим Светске здравствене организације, од болести и стања која имају везе са алкохолом, сваке године у свету умре 3.000.000 људи. Њихови подаци за Србију кажу како свака особа старија од 15 година годишње попије 18,5 литара чистог алкохола, и то 25,1 л мушкарци и 8,8 л жене. Објавили су и да у нашој земљи епизоде тешког пијанства, бар једном у prеthodnih 30 дана, има 44,5 одсто младића између 15 и 19 година и 12,1 одсто девојака у истом узрасту. Када је реч о узроцима смрти повезаним са алкохолом, на 100.000 становника Србије, годишње од цирозе јетре укупно умре 568 особа оба пола, 241 особа због саобраћајних несрећа изазваних алкохолом, а од карцинома 1.454 мушкараца и жена изгуби живот.Због алкохола становништво наше земље изгуби три године живота.

- Поред тога, Клиника за психијатрију учествује и у реализацији пројекта Града Новог Сада “Болести зависности и коморбидни психијатријски поремећаји” у оквиру ког едукујемо здравствене раднике са територије Новог Сада у циљу правовремене дијагнозе и третмана, што је од суштинског значаја за бољи исход лечења - додаје др Ратковић.

Болнички рад такође подразумева секундарну и терцијарну превенцију, односно адекватно лечење за смањења ризика од наставка узимања психоактивних супстанци и редукцију здравствених и друштвених последица зависности.

Превентивни фактори

Фактори који могу да утичу превентивно, како уопште не би дошло до узимања дроге су добри и снажни породчни односи, адекватан родитељски надзор, успех у школским обавезама, друштвена активност у школи, спорту, култури или религиозним организацијама, те добра информисаност и прихватање конвенционалних ставова о употреби дроге.

Др Ратковић саветује људима да никад ни не почињу са узимањем дроге, јер нико не зна од чега је саздан, да ли подложан зависности, каква је генетика, карактер личности и особине саме супстанце.

- У мозгу сваке особе постоје неурорецептори, а узимањем психоактивних супстанци повећава се број и осетљивост специфичних рецептора за одређене дроге, што доводи до жудње за дрогом. Појавом великог броја нових психоактивних супстанци долази до нових опасности, јер све дроге могу да доведу до зависности, здравствених и друштвених ризика, као и до потенцијалног смртног исхода - упозорава др Кнежевић.

Љубица Петровић